Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, поводом 28. јануара који је у ЕУ и у СЕ прихваћен као Дан заштите података о личности, оценио да је тај дан, односно 29. годишњица усвајања фундаменталног међународног документа у овој области - Конвенције о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података, прилика да се подсетимо да као држава, која је прихватила ту Конвенцију, као и Допунски протокол уз исту, морамо да урадимо још јако много да бисмо стање у овој области довели у склад са европским стандардима.
У разговору, који је поводом Дана заштите података имао са представницима НВО „Приватност Србија“, Повереник Родољуб Шабић је рекао и следеће:
„Усвајање европских стандарда заштите података о личности је веома сложен задатак за сваку транзициону државу. Он подразумева не само обимне законодавне активности на усклађивању правног поретка, него и успостављање надзорног органа снабдевеног овлашћењима и ресурсима који омогућавају надзор над остваривањем тих стандарда и њихову заштиту као и, што је можда најважније, веома обимну и комплексну кампању едукације о садржини и домашају тих стандарда, пре свега, људи у органима власти, али и што ширег круга грађана.
Такав сложен задатак не сме бити ствар импровизације и морао би да се заснива на дефинисаној стратегији. Моји сарадници и ја у сарадњи са експертима Комисије ЕУ, још летос смо припремили нацрт Националне стратегије спровођења заштите података о личности и доставили га Влади Србије. На жалост, и поред тога што сам и накнадно иницирао усвајање стратегије, ми је ни данас немамо.
Процес усклађивања нашег правног поретка, заправо је тек започет усвајањем Закона о заштити података о личности. Међутим, још нису донети сви подзаконски прописи потребни за спровођење тог закона. Повереник је донео прописе који су у његовој надлежности, али Влада, иако је рок за то истекао пре више месеци, још није донела Уредбу о заштити нарочито осетљивих података. Није добро што не постоји свест о томе да нас очекује усклађивање веома великог броја закона за шта је неопходно, већ поменутом стратегијом дефинисати о којим се законима ради, утврдити рокове и одговорност за њихово усклађивање.
Што се тиче надзорног органа добро је што је Влада, за разлику од прошле, ове године у буџету обезбедила средства потребна за ангажовање радника који треба да обезбеде извршавање нових функција Повереника у области заштите података о личности. Међутим, та чињеница имаће прави, практичан значај тек ако у догледно време буде обезбеђен и потребан простор, који још увек недостаје.
Генерално, подизање нивоа заштите података о личности претпоставља ангажман, не само Повереника и других органа власти, већ најширег круга друштвених субјеката и грађана, а изузетно значајан допринос могу да дају организације невладиног сектора.“
