Јавно предузеће Републике Србије (ЈП), поводом извршења решења Повереника, затражило је додатна објашњења за поступање по налогу да учини доступним информације о износу плате и дневница за службени пут запосленог, указујући на колизију Закона о заштити података о личности и Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. ЈП се позива и на добијено Упозорење Повереника број 164-00-00059/2013-07 од 3.07.2013. у вези са обрадом података о личности.

Повереник је доставио следећи одговор ЈП:

Тачно је да право на слободан приступ информацијама од јавног значаја и право на заштиту приватности, односно право на заштиту података о личности као део права на приватност, могу често бити у колизији. У том случају, код поступања по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја, примењује се тзв. тест јавног интереса прописан чланом 8. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10).

Код одмеравања интереса између права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и права на приватност, када се ради о информацијама које истовремено представљају и податке о личности, примењује се члан 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, да би се утврдило да ли су за објављивање таквих података испуњени услови за примену изузетака од права на приватност, који су прописани тачком 1. до 3. овог члана.

Када су у питању подаци о зарадама, бонусима и накнадама запослених у органу јавне власти, начелан став Повереника је да то јесу информације које треба да буду доступне јавности, полазећи од тога да се остварују коришћењем јавних ресурса и/или исплаћују из буџета, те да у односу на све информације које се односе на располагање јавним новцем, увек постоји јак интерес јавности да зна. У конкретном случају се, осим тога, ради о подацима за запосленог на руководећем месту, што још смањује праг приватности у корист права јавности да зна.

То се ипак не може рећи за све информације садржане у обрачунским листама зарада и накнада запослених, нпр. подаци или информације као што су : број банковног рачуна, минули рад, одбици од зараде на основу алиментације, кредита, чланства у удружењу и сл., адресни подаци запосленог, ЈМБГ и сл. ,чијим објављивањем се може нарушити приватност лица о чијим подацима је реч. Објављивање ових података као информација од јавног значаја, представљало би прекомерну обраду података о личности, супротно једном од основних начела сразмерности код обраде података о личности из чл.8. Законом о заштити података о личности (" Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- Одлука УС, и 107/12). То проистиче и из Упозорења Повереника на које се позивате у свом акту.

Из тих разлога, у налогу из предметног решења Повереника стоји клаузула да се пре достављања тражених података у вези зарада, бонуса и накнада и др. података, претходно заштите напред наведени подаци, у складу са чл.12. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја који говори о издвајању информација.

Подсећамо вас да су решења Повереника, према чл. 28. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, обавезујућа и извршна, те да поступање по налогу из тог решења представља закониту обраду података о личности, као и то да је непоступање по решењу санкционисано као прекршај кажњив по чл. 46.ст.1.тач.14. наведеног закона а могло би се говорити чак и о елементима кривичног дела из чл.361. КЗ."

Бр. 07-00-01210/2-2013-03 од 30.7.2013.