Из Историјског музеја Србије је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражено мишљење да ли Управни одбор (УО) Музеја, у вези са јавним конкурсом за избор директора Музеја, може да донесе одлуку да се докази кандидата о испуњености услова конкурса могу скенирати и поставити на званичној интернет страници Музеја, објавити на огласној табли и доставити члановима УО и НО.

У захтеву се наглашава да се ради о комплетној конкурсној документацији, укључујући ону која садржи личне податке из личне карте, дипломе, уверења о држављанству, о не/осуђиваности и сл. те да би њихово објављивање уследило по добијању позитивног мишљења Повереника.

У одговору Повереника се наводи следеће:

Са становишта надлежности утврђених Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Законом о заштити података о личности, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности нема овлашћење да органу јавне власти даје одобрење за објављивање одређених докумената који садрже и податке о личности, па стога ни да утиче на доношење одлука Управног одбора Музеја.

Ипак, ценећи настојање Музеја као и ресорног министарства да се поступак избора директора установа културе учине транспарентним у оквирима законских решења, Повереник сматра потребним да укаже на начелне ставове који проистичу из напред наведених закона, а које је Музеј у обавези да поштује како предметно објављивање информација односно документације не би било на штету ни једног ни другог права установљеног овим законима.

Са становишта Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС" бр. 120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), неспорно је да информације којима Музеј као орган јавне власти располаже у вези са спровођењем конкурса, имају карактер информација од јавног значаја, у смислу члана 2. Закона.

Имајући у виду да конкурсна документација садржи и податке о личности у смислу чл. 3. Закона о заштити података о личности ("Сл. гласник РС" бр.97/08, 104/09 -др.закон, 68/12-одлука УС, 107/2012) и да објављивање података представља радњу обраде података која подлеже примени овог овог закона, то Музеј при доношењу одлуке да ли и које информације из конкурсне документације може да објави, треба да има у виду следеће:

Будући да је реч о јавном конкурсу за функцију руководиоца органа јавне власти, неспорно је да то појачава интерес јавности да зна у погледу оних информација које су од значаја за доношење одлуке о избору кандидата, односно оних које су од значаја за само вршење функције. У том смислу, са становишта чл. 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, било би нпр. оправдано објављивање имена кандидата међу којима се врши избор, предлога програма рада кандидата, њихове радне биографије, односно стучне референце, дакле оних инфoрмација које доприносе учешћу јавности у доношењу одлука органа власти и њиховој оцени. Полазећи од тога да се ради о пријављеним кандидатима за носице јавне функције, извесно је да њихова очекивања у погледу заштите приватности не могу бити на оном нивоу на коме би нпр. била очекивања кандидата на конкурсу за посао „обичног" државног службеника или за посао ван органа јавне власти.

Генерално објављивање других докумената свих кандидата тј. оних докумената који садрже податке о личности, попут фотокопије личне карте, извода из књиге рођених, уверења о здравственом стању, уверења о истрази и не/осуђиваности и сл., без унапред прибављене изричите сагласности кандидата и без озбиљног повода за то, било би проблематично са становишта основаности обраде и начела прекомерности, а тиме супротно члану 8. Закона о заштити података о личности.

Таква документација, односно информације садржане у њој би могле бити учињене доступним јавности по поднетом захтеву за слободан приступ информацијама само изузетно уколико би се у конкретној ситуацији доказало да постоји изузетно јак интерес јавности да се оне објаве, када интерес права јавности да зна претеже у односу на заштиту права на приватност, односно права на заштиту података о личности као елемента права на приватност. То подразумева неку од ситуација прописану чланом 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, нпр. да је сам кандидат својим изјавама допринео објављивању таквих информација или да постоји озбиљна сумња у погледу исправности одлуке органа у погледу испуњености неког од предвиђених услова конкурса код одређеног кандидата и сл.

У погледу објављивања самих одлука Музеја или другог органа власти донетих поводом спровођења конкурса, тешко да би било могуће доказати одсуство оправданог интереса јавности да зна, односно постојање некаквог другог претежнијег интереса као могућег разлога ограничења овог права, код чињенице да се ради о инфoрмацијама из којих се утврђује да ли је орган поштовао процедуру и услове конкурса приликом избора директора, с тим што се и код објављивања тих докумената мора водити рачуна да се претходно заштите и учине недоступним за јавност они лични подаци који задиру у приватност и који нису важни за вршење функције, попут адресних података, јединственог матичног броја и сл.

Поступање са документацијом кандидата у процесу доношења одлуке по конкурсу нужно захтева примену мера заштите, ускладу са чл. 47. Закона о заштити података оличности.

Број: 011-00-691/2013-02 од 5.11.2013.