Саопштења

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности данас је у Београду, у хотелу „Метропол Палас“, свечано обележио два јубилеја – двадесет година од како је први пут у Републици Србији донет Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, и петнаест година од доношења закона којим је установљена надлежност Повереника у области заштите података о личности.

У свечаности си учествовали министарка државне управе и локалне самоуправе – Јелена Жарић Ковачевић, заменица амбасадора Европске уније у Србији – Пламена Халачева, Повереник – Милан Мариновић, заменица Повереника – Сања Унковић, као и Доминик Тијери – у име Мисије ОЕБС у Србији.

Министарка Жарић Ковачевић честитала је јубилеј институцији Повереника и подсетила на значај једног од првих независних органа државне управе.

„Данас обележавамо двадесет година пожртвованог и искреног рада на изградњи стабилне и независне институције од високог поверења и интегритета, институције која је с правом задобила највећи степен поверења грађана Србије, континуирано радећи у њиховом интересу и свесрдно подржавајући основно људско право – право јавности да зна, а уз стално усмеравање домаћих органа јавне власти да буду отворени и транспарентни“, изјавила је министарка.

Окупљенима се обратила и заменица амбасадора ЕУ у Србији, Пламена Халачева.

„Овај јубилеј није само прилика да прославимо институционалне успехе Повереника, већ и тренутак за размишљање о изазовима с којима смо се суочавали и о раду који нас тек чека. Морамо признати бројне постигнуте успехе — попут активне улоге Повереника у спровођењу закона о заштити података, напора у борби против незаконите обраде личних података и решавања хиљада притужби у вези с правом грађана на приступ информацијама. Ипак, такође морамо препознати области у којима је даљи напредак неопходан. Иако је закон направио значајан искорак у усклађивању оквира за заштиту података у Србији са Општом уредбом о заштити података (ГДПР) ЕУ, и даље постоје празнине у спровођењу казни за кршења. Те празнине наглашавају важност наставка залагања за јаче санкције и робусније механизме спровођења, како бисмо осигурали потпуну заштиту права појединаца“, истакла је Халачева.

Повереник Милан Мариновић нагласио да је уверен да ће се у времену пред нама подићи свест грађана о томе ко је Повереник, односно која је његова улога и значај за људска права која штити.

„Када подигнете кућу треба је одржавати и стално у њу улагати како се за 20 година постојања не би урушила. Тако вам је и са институцијама. Ако их не одржавате, поправљате, активно радите на њиховом очувању и унапређењу, институције, попут куће, могу да се уруше и сасвим пропадну. Неке су и доживеле ту неславну судбину. Срећом, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности није доживео лошу судбину. У тренутку мог избора на функцију Повереника, крајем јула 2019. године, у служби Повереника било је 84 запослена да би данас имали 122, са тенденцијом да до краја следеће године број запослених достигне и преко 150“, рекао је он.

Заменица Повереника Сања Унковић указала је на значај едукације студената, коју Служба Повереника спроводи кроз студијске програме на неколико факултета у Републици Србији, али и циљ да се и кроз формално образовање најмлађих подигне свест о области заштите података о личности. Напоменула је значај регионалних канцеларија Повереника у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу као приближавање ове институције грађанима ван Београда.

„У области заштите података о личности институција је расла од неколико предмета годишње до неколико хиљада предмета, од само неколико до преко 20 инспектора сада. Такође, на почетку рада институције од свега неколико у овој области број је сада више од 40 запослених. Некада је за рад у овој Служби била неопходна диплома правног факултета а данас се захтева и познавање информационих технологија због ризика које доноси вештачка интелигенција“, закључила је Унковић.

Доминик Тијери нагласио је да се активности Повереника не огледају само у доприносу заштити података о личности већ и у расту поверења у институције које те податке штите. Институција Повереника покрива права на којима се заснивају основни принципи рада Мисије ОЕБС у Србији: заштита људских права, владавина права и поверење у рад органа јавне управе.

Повереник се захвалио на досадашњој помоћи међународних и домаћих институција, без које ова институција не би могла ефикасно да обавља своју функцију.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности свечано је данас у Крагујевцу отворио трећу канцеларију ван седишта у Београду. Канцеларија се налази у просторијама Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, на адреси Лицеја Кнежевине Србије бр. 1.

Повереник Милан Мариновић истакао је да је ово трећа регионална канцеларија Повереника, поред канцеларија у Новом Саду и Нишу и да ће и она олакшати комуникацију грађана са Повереником у овом делу Србије и успоставити бржи и ефикаснији систем решавања права на слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштите података о личности.

Поред Повереника Милана Мариновића, гостима и представницима медија обратио се и члан Градског већа за привреду Радомир Ерић, који је истакао значај отварања канцеларије Повереника у Крагујевцу.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности спровео је ванредни теренски инспекцијски надзор над применом Закона о заштити података о личности („Службени гласник РС“, бр. 87/2018)  поводом обраде података  малолетних лица у оквиру портала „Здравитас“ од стране Министарства просвете као Руковаоца.

У поступку ванредног инспекцијског надзора утврђено је да су Министарство просвете и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, у складу са Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године („Службени гласник РС“, бр. 63/21) и пратећим Акционим планом, развили пројекат Развој и примена софтвера за праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у основном и средњем образовању.  Пројекат је покренут на основу Споразума о сарадњи у вези са успостављањем платформе за праћење телесног и моторичког статуса ученика, у оквиру наставе физичког и здравственог васпитања, са Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу која пружа континуирану техничку подршку за пројектовање, усклађивање, развој и функционисање система, уз обезбеђивање мера заштите, сигурности и безбедности података.

Наведеним споразумом ближе су уређени права и обавезе у вези са успостављањем и управљањем софтверским решењем – информационим системом за евидентирање и праћење телесног и моторичког статуса ученика у оквиру наставе физичког и здравственог васпитања, којим се Канцеларија обавезала да за Министарство, а за потребе успостављања портала „Здравитас“ изврши набавку и имплементацију софтвера (административни и кориснички софтвер); обезбеди неопходну инфраструктуру и ресурсе за рад система, обезбеди неопходне интеграције система „Здравитас“ са јединственом пријавом (single sign-on систем доступан на eid.gov.rs); обезбеди континуирану техничку подршку за функционисање портала „Здравитас“ уз обезбеђивање мера заштите, сигурности и безбедности података, у складу са прописима којима се уређује електронска управа и информациона безбедност као и да потпише уговор о обради података о личности, а Министарство просвете да сачини и достави Канцеларији на потпис Уговор о обради података о личности у складу са чланом 45. ЗЗПЛ и Одлуком о утврђивању стандардних уговорних клаузула (“Службени гласник РС“, бр. 5/20)  као и да након имплементације софтверског решења преузме управљање и одржавање информационог портала „Здравитас“. Између Министарства просвете и Канцеларије за информационе технологије и електронску управу закључен је Уговор о обради личних података којим је уређен однос између уговорних страна у вези са радњама обраде података о личности које су Канцеларији поверене Споразумом о сарадњи у вези са успостављањем платформе за праћење телесног и моторичког статуса ученика.

У поступку инспекцијског надзора утврђено је да је правни основ за успостављање портала „Здравитас“ садржан у члану  177.  став 1. тачка 3а) Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18, 27/18, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23),  којим је прописано да се подаци за одређивање телесног и моторичког статуса ученика у оквиру образовно-васпитног система, добијени кроз систем праћења телесног и моторичког статуса ученика у оквиру наставе физичког и здравственог васпитања уносе у регистар деце, ученика, одраслих и студената.

Праћење физичког развоја и моторичких способности ученика утврђено је наставним програмима у оквиру предмета Физичко и здравствено васпитање и то:

• Правилником о плану наставе и учења за први циклус основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за први разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 10/17, 12/18, 15/18, 18/18, 1/19, 2/20, 16/22, 1/23 (исправка), 13/23, 14/23 и 11/24);
• Правилником о програму наставе и учења за други разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 16/18, 3/19, 5/21 и 13/23);
• Правилником о програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 5/19, 1/20, 6/20, 7/22 и 13/23);       
• Правилником о програму наставе и учења за четврти разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 11/19, 6/20,7/21, 1/23 и 13/23);
• Правилником о плану наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања и програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 15/18, 18/18, 3/19, 3/20,6/20, 17/21, 16/22, 13/23 и 14/23);
• Правилником о програму наставе и учења за седми разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 5/19, 1/20, 6/20, 8/20, 5/21, 17/21, 16/22, 13/23 и 14/23);
• Правилником о плану наставе и учења за седми и осми разред основног образовања и васпитања („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 18/18, 13/23);
• Правилником о плану и програму наставе и учења за гимназију („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 4/20, 12/20, 15/20, 1/21, 3/21, 7/21, 14/23);
• Правилником о програму наставе и учења општеобразовних предмета у стручним школама („Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 7/13 и 14/23);
• Правилником о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за спорт („Службени гласник РС – Просветни гласник“, број 11/13),

Праћење, вредновање и евидентирање физичких способности ученика спроводи се на основу Приручника за праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика у настави физичког образовања и здравственог васпитања који су доступни на званичним интернет презентацијама Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања и Завода за унапређење образовања и васпитања;

У поступку инспекцијског надзора утврђено је да је сврха обраде података одређена у члану 181. ст. 1. и 2. Закона о основама система образовања и васпитања. У оквиру портала „Здравитас“ обрађују се следећи подаци о ученицима: име, презиме, име једног родитеља (законског заступника), ЈМБГ, ЈОБ, датум, место и општина рођења, пол, висина тела, маса, индекс телесне масе (масна компонента телесног састава), трчање на 20м са прогресивним повећањем брзине, претклон у седу, лежање-сед за 30 секунди, скок удаљ, издржај у згибу и чунасто трчање 4x10м, сходно наведеним правилницима о програму наставе и учења у оквиру предмета Физичко и здравствено васпитање и приручницима за праћење физичког развоја и развоја моторичких способности ученика, те да се на Порталу не обрађују подаци о здравственом стању ученика. На порталу „Здравитас“ ће се  уносити подаци из евиденција које школе већ воде у оквиру наставе физичког и здравственог васпитања.

Подаци о личности ученика на корисничком делу портала биће у облику извештаја о моторичким способностима и физичком развоју и доступни само за родитеље/законске заступнике ученика који су ауторизовани. У случају да родитељи/законски заступници нису у статусу ауторизованог корисника портала, подаци из истог се могу преузети и од надлежног наставника у школи.

Административном делу портала приступ подацима поред администратора има искључиво ауторизовани корисник односно директор школе, запослени у школи – овлашћено лице од стране директора школе, одељењски старешина, наставник разредне наставе и наставник физичког и здравственог васпитања за ученике за које су надлежни.

Руковалац је пре успостављања портала извршио процену утицаја предвиђених радњи обраде на заштиту података о личности  и предузео техничке, организационе и кадровске мере, у циљу достизања одговарајућег нивоа безбедности података у односу на ризик. Такође, Руковалац је израдио Образац пријаве за добијање параметара (корисничко име и лозинка) за приступ корисничком делу портала „Здравитас“. Увидом у наведени образац утврђено је да се за потребе добијања приступних параметара захтева унос следећих података о личности:

• за ученика: име и презиме, одељење и назив школе;
• за родитеља/законског заступника, име, презиме, ЈМБГ, адреса електронске поште и потпис законског заступника.

На основу чињеничног стања утврђено је да Министарство просвете обрађује податке у складу са чланом 12. ЗЗПЛ, као и да за предметну обраду није потребан пристанак лица.

„У години када обележавамо две деценије од примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, који представља ефикасан алат за контролу власти, ми говоримо о несавесним адвокатима и појединим грађанима који изврћу смисао закона на терет најслабијих и најнеопремљенијих органа власти. Ту мислим на преко 1,000 школа, 4,000 месних заједница, болница, установа култура, обданишта, оних који морају да користе своје и овако већ ограничене ресурсе на одговарање на њихове бесмислене захтеве. На тај начин ти појединци оштећују сиромашне буџете ових органа власти, али и буџет Републике Србије. Тако је до сада наложено да се адвокатима исплати преко 62,500,000 динара. Реално штета је неупоредиво већа јер то изискује и ангажовање додатних људских и материјалних ресурса, тонере, папире, трошкове поштанских услуга, прековремени рад запослених. До 2019. године укупан проценат жалби изјављених преко адвоката био је у просеку 4%, док је у 2023. години удео жалби изјављених преко адвоката 82%. Тако је Повереник раније у просеку примао 3,627 жалби а у 2023. години је изјављено 16,711 жалби. Са друге стране сви они који закон користе у предвиђену сврху не могу да остваре то право јер су органи власти преоптерећени енорном количином ових захтева.“, изјавио је Повереник Милан Мариновић поводом обележавања Међународног дана права јавности да зна који се одржао данас у Привредној комори Србије.

Он је даље истакао да је симбол овогодишњег скупа сат који откуцава 5 до 12 и тиме означава да је куцнуо последњи час да се реагује како не би дошло до катастрофе.

На крају излагања је Повереник Мариновић рекао да се нада да ћемо догодине, на обележавању Дана права јавности да зна моћи да причамо о правом остваривању права без његових даљих злоупотреба. Најављеним Изменама закона, наша тежња је да се врати прави смисао овом праву.

У уводном излагању говорили су и представници страних делегација њ.е. Јан Брату шеф Мисије ОЕБС у Србији, г. Јанош Бабић шеф Мисије Савета Европе у Београду, гђа Пламена Халачева заменица шефа Делегације ЕУ у Србији и гђа Наида Зечевић Бин директорка Канцеларије за демократски и економски развој у УСАИД Србија дајући подршку институцији Повереника у тежњи да ово право очува и унапреди.

Ове године Повереник је доделио следећим органима признање за допринос афирмисању права јавности да зна: у категорији републичких органа додељена је Републичком секретаријату за јавне политике; у категорији покрајинских органа додељена је Управи за имовину АП Војводине; у категорији локалних органа јавне власти додељена је општини Кањижа; у категорији правосудних органа додељена је Вишем суду у Пироту; у категорији осталих органа власти, награда је додељена ОШ „Краљ Петар Први“ из Ниша. Главна награда, за посебан допринос афирмисању права на приступ информацијама (статуета) није додељена ове године.

В.д. помоћница генералног секретара Славољупка Павловић представила је најновију публикацију број XIII са мишљењима Повереника из ове области.

На крају скупа в.д. помоћник генералног секретара Златко Петровић представио је нова унапређења Јединственог информационог система информатора о раду, која олакшавају органима власти и корисницима употребу овог система.

Овде можете погледати ГАЛЕРИЈУ фотографија са догађаја (фотограф Марина Јанчевић)

док снимак догађаја можете погледати на YouTube каналу Повереника.

Представници независних надзорних органа који се баве заштитом података о личности у региону Западног Балкана, и то Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије г. Милан Мариновић и заменица Повереника гђа Сања Унковић, директор Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама Црне Горе г. Чедомир Митровић са члановима Савета Агенције г. Мухамедом Ђокајем и г. Зораном Вујичићем, и директор Агенције за заштиту личних податка у Босни и Херцеговини др. Драгољуб Рељић са својим замеником г. Антом Борасом и помоћницом директора гђом Самиром Чампаром, а поводом промене политика приватности компаније Мета и платформе „X“ у односу на обраду података о личности у сврху развоја вештачке интелигенције, на састанку одржаном у Сарајеву 4. септембра 2024. године, сагласили су се о следећем:

1. Констатује се да су наведене компаније започеле обраду података о личности у сврху развоја вештачке интелигенције без претходног обавештавања корисника њихових услуга у државама Западног Балкана које нису чланице Европске уније.
2. Констатује се да ове компаније нису одредиле свог представника за обраду података о личности у Републици Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини.

У циљу остваривања права на заштиту података о личности грађана представници независних надзорних органа све три државе сагласни су да заједнички наступају према наведеним компанијама те да у том циљу координирају све активности које предузимају у овим случајевима. Ова иницијатива ће бити отворена за све друге независне надзорне органе Западног Балкана и земље Источног партнерства.

Представници сва три независна надзорна органа ће се заједнички обратити Европском одбору за заштиту података (EDPB) и; Комисији за заштиту личних података Републике Ирске (Data Protection Commission) као надлежним органима за поступање према овим компанијама у Европској унији.

Ради што лакше координације остваривања циљева иницијативе представници сва три независна надзорна органа су сагласни да директору Агенције за заштиту личних података Босне и Херцеговине др Драгољубу Рељићу буде поверена ова координација.