ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је Министарству одбране Републике Србије издао Упозорење да је обрада података о личности садржаних у привремено одузетим приватним информационо-телекомуникационим средствима без судског налога, на основу изјаве коју на основу наређења министра одбране П број 22-42 од 02.03.2018. године, потписују запослени у Војсци Србије и Министарству одбране, представља недозвољену обраду података о личности, супротну одредбама члана 8. тачка 1. ЗЗПЛ.

Претходно, Повереник је покренуо поступак надзора над применом Закона о заштити података о личности од стране Министарства одбране, а по пријави Војног синдиката Србије.

У пријави је наведено да је министар одбране Републике Србије издао Наређење, којим се свим запосленима у Војсци Србије и Министарству одбране, наређује да потпишу изјаву којом дају пристанак да им, у случају непоштовања забране уношења приватних информационо-телекомуникационих средстава, у одређене просторије Министарства одбране и Војске Србије, у којима је то изричито забрањено, усмено или писмено, ова средства буду привремено одузета од припадника унутрашње службе, односно других надлежних органа и да садржина тих средстава буде предмет прегледа.

Повереник је од Министарства одбране писменим путем затражио изјашњење поводом више отворених питања. Такође је затражио да се у прилогу доставе одговарајући докази, а нарочито предметно наређење министра.

У остављеном року, Министарсто одбране се није изјаснило. Само је Војнобезбедносна агенција доставила Поверенику акт у коме наводи да изјаву запослени потписују у контексту "примене Закона о тајности података и Закона о информационој безбедности, те подзаконских аката у овој области". Тај акт, међутим, није садржао одговоре на већину постављених питања и био је без икаквих прилога.

Повереник је код таквог стања ствари одмах Министарству упутио наведено Упозорење, с тим што ће наставити поступак надзора. Повереник је поновно скренуо пажњу Министарству одбране да је у обавези да омогући несметано вршење надзора и с тим у вези достави одговоре на сва постављена питања као и тражену докуменатцију под претњом прекршајне одговорности. Министарству је скренута пажња и на потребу да се јасно разграниче надлежности у поступању Министарства и Војнобезбедносне агенције која је орган управе у саставу Министарства, посебно имајући у виду потенцијалну одговорност за непоступање по закону.

Такође, Повереник је указао и на то да садржина Изјаве коју потписују припадници Министарства одбране и Војске Србије није ни правно ни логички конзистентна. У делу у ком лице изјавом потврђује да је упознато са својим законским обавезама, и даје сагласност на њихово поштовање и спровођење, она је непотребна, беспредметна. Примена закона, извршавање законскх обавеза и одговорност за кршење, нису ствари које на било какав начин зависе од сагласности.

А делу у коме садржи "сагласност" за преглед садржине телекомуникационих уређаја, изјава није, нити може бити правно ваљана. Подаци садржани у меморији телекомуникационих уређаја спадају у категорију података из члана 41 Устава Србије, обухваћени су уставном гаранцијом тајности од које се може одступити искључиво на основу одлуке суда.

Уз то, да би под било којим околностима и у било којој прилици пристанак, односно сагласност представљали ваљан основ за обраду података о личности, потребно је да представљају слободно дату изјаву воље. Реч је, дакле, о неусловљеној, увек опозивој изјави лица информисаног о свим аспектима обраде, и то лица које не сме трпети никакве последице у случају ускраћивања или опозива пристанка.

У конкретној ситуацији, због више него очигледног односа субординације, између "послодавца" и запослених, израженог поред осталог, и у чињеници да у самом заглављу изјаве стоји да се даје на основу наређења, не може се говорити о пристанку који би био правно ваљан.