ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Да ли грађанин као тражилац информације, независно од тога да ли се користио правом жалбе Поверенику, може поднети захтев за покретање прекршајног поступка за прекршај из члана 46. ст.1. тач.6. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја против овлашћеног лица у органу власти које не поступи у складу са одредбама чл. 38. ст.2. тач.1. овог закона, који је основ за покретање прекршајног поступка и да ли је Повереник надлежан за вођење прекршајног поступка (јун 2007)?

Одговор:

Питање заправо представља захтев за мишљење у вези примене одредаба о покретању и вођењу прекршајног поступка, што је предмет регулисања Закона о прекршајима. Орган надлежан за давање мишљења у вези примене Закона о прекршајима је Министарство правде, у чијем делокругу су послови државне управе који се односе на законодавство о прекршајима, организацију и рад органа за прекршаје, у складу са чл.7. Закона о министарствима („Сл. гласник РС“ бр. 43/2007).

Имајући у виду да се питање тиче и примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04 и 54/07), односно остваривања права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, Повереник је, као орган за остваривање овог права,  тражиоцу доставио своје мишљење  да:

Тражилац информација коме је супротно одредбама овог закона, ускраћен одговор о поседовању тражене информације од јавног значаја, право на увид или на копију траженог документа, може у својству оштећеног, на основу Закона о прекршајима поднети захтев за покретање прекршајног поступка против овлашћеног лица у органу власти, за прекршај из члана 38. ст.2. тач.1. у вези са чл. 16, кажњив по члану 46. тач.6. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Захтев се подноси органу стварно и месно надлежном за вођење прекршајног поступка, у складу са прописима којима се уређује организација и рад органа за прекршаје.

Основ за покретање прекршајног поступка од стране оштећеног садржан је у члану 154.ст.2. и члану 155. ст.1. Закона о прекршајима („Сл.гласник РС“ бр.101/2005), који је ступио на снагу у 2005.години, и који према одредби чл. 308. треба да се примењује од 1. јануара 2007.године. По  сазнању Повереника, примена овог закона је одложена, па органи за прекршаје примењују Закон о прекршајима („Сл. гласник СРС“ бр.44/89 и „Сл. гласник РС“ бр. 21/90,11/92, 6/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 и 55/04). Овлашћујуће одредбе за подношење захтева од стране оштећеног у овом закону садржане су у члану 72. ст.1. и члану 176. ст.1. Орган за вођење прекршајног поступка према чл. 84. овог закона, у првом степену је општински судија за прекршаје, а у  другом веће за прекршаје.

Захтев за покретање прекршајног поступка тражилац информације може поднети независно од тога да ли је поводом захтева за приступ информацијама изјавио жалбу Поверенику.

Према томе, Повереник нема овлашћење нити одлучује по жалбама на одлуке првостепених органа за прекршаје у прекршајном поступку. Повереник одлучује по жалби у управном поступку када је повређено право на слободан приступ информацијама од јавног значаја.