·

    03.09.2009.

    Srazmera

    Izvor: Blic

    To što su izmenama Zakona o informisanju predviđene veoma oštre kazne za prekršaje i prestupe novinara i medija bilo je, hoćeš- nećeš, povod za podsećanje na problem odgovornosti za objektivno, istinito i što potpunije informisanje javnosti. Naime, iako su  pomenute zaprećene kazne zaista veoma visoke, više ne samo od zakonom utvrđenih opštih maksimuma kazne za te vrste delikata, nego čak i više i od kazni koje su u Krivičnom zakoniku predviđene za krivična dela koja se vrše istim ili sličnim radnjama, ipak su neki i za to pokazali razumevanje. Svoj stav pravdali su potrebom suprotstavljanja nekim, u našoj medijskoj sferi, prisutnim, negativnim fenomenima. A ne može se poreći da su objavljivanje i prenošenje neistina ili poluistina, „friziranje" istine i drugi oblici dezinformisanja javnosti evidentni u radu nekih medija. Naravno, drugo je pitanje, da li i to zaista može biti opravdanje za ovakve kazne, a pogotovo za neke druge mere predviđene predlogom ovog zakona.

     

    Ali ako već govorimo o dezinformisanju javnosti u isto, po logici stvari svakako spada i uskraćivanje javnosti informacija na koje ima pravo, koje treba i mora da zna. U tom kontekstu je „zanimljivo“ kako je to „regulisano“ u aktuelnom Predlogu zakona o tajnim podacima. U predlogu ovog zakona predviđeno je na primer da novinar, medijski poslenik kao i uostalom bilo ko drugi, za odavanje „tajne“ rizikuje zatvorsku kaznu. Kolika ta kazna može biti, zavisi od stepena „tajnosti“ i nekih drugih okolnosti, ali u najgoroj varijanti može iznositi čak 15 godina zatvora. A, s tim u vezi makar srazmere radi, zanimljivo je pitanje – šta rizikuje funkcioner koji javnosti uskrati informacije na koje ona ima pravo i to tako što, kako piše u predlogu zakona „proglasi za tajnu podatke, koji se očigledno ne odnose na zaštićene interese“? E pa on, čovek, rizikuje samo novčanu kaznu. I to, za početak kaznu od 5 hiljada dinara, a u najgoroj varijanti 50 hiljada dinara. A tu istu „strašnu“ kaznu rizikuje još jednom, ako se reši da bude „dosledan“ pa da ni po nalogu Poverenika za informacije, po zakonu obavezujućem, ne skine oznaku tajnosti i podatak stavi na uvid javnosti. Zatvor ne rizikuje ni u kom slučaju.  

    Zanimljiva „srazmera“, zar ne?Poverenik za informacije

    Pretraga

    You are using an outdated browser which can not show modern web content.

    We suggest you download Chrome ili Firefox.