Штетан поглед на штету

Иначе, у целом свету коментари првостепеног органа упућени, ван поступка, другостепеном, сматрају се неумесним, поготово ако су још и неосновани. Зар стварно неко мисли да поступање по закону или по налогу из коначног и извршног акта надлежног органа има везе са неовлашћеним одавањем службене тајне, и некаквом штетом по том основу? Закон о слободном приступу информацијама, који је леx специалис изричито каже да формални статус „тајна“, није довољан за ускраћивање информација, већ да у сваком конкретном случају треба ценити да ли је интерес који се тајном штити претежан у односу на право јавности да зна.

Најинтересантнији, у целој причи, је начин на који се на штету гледа. Врло је видљива „брига“ за хипотетичку „штету“ а  и не размишља се о реалној, извесној штети за тражиоца информација и за целу јавност због ускраћивања истих. А морало би се размишљати. И о штети која је претила П.Љ. о којој је сувишно и говорити, јер је сасвим очита, а и о једва мало мање очитој штети коју због  „прикривања“ и толерисања неизвршавања обавеза великих пореских обвезника сносе и запослени у тим предузећима због неуплаћивања доприноса за њихово осигурање, и сви остали грађани чији је интерес да се редовним државним приходима обезбеди нормално функционисање државе?