Štetan pogled na štetu

Inače, u celom svetu komentari prvostepenog organa upućeni, van postupka, drugostepenom, smatraju se neumesnim, pogotovo ako su još i neosnovani. Zar stvarno neko misli da postupanje po zakonu ili po nalogu iz konačnog i izvršnog akta nadležnog organa ima veze sa neovlašćenim odavanjem službene tajne, i nekakvom štetom po tom osnovu? Zakon o slobodnom pristupu informacijama, koji je lex specialis izričito kaže da formalni status „tajna“, nije dovoljan za uskraćivanje informacija, već da u svakom konkretnom slučaju treba ceniti da li je interes koji se tajnom štiti pretežan u odnosu na pravo javnosti da zna.

Najinteresantniji, u celoj priči, je način na koji se na štetu gleda. Vrlo je vidljiva „briga“ za hipotetičku „štetu“ a  i ne razmišlja se o realnoj, izvesnoj šteti za tražioca informacija i za celu javnost zbog uskraćivanja istih. A moralo bi se razmišljati. I o šteti koja je pretila P.LJ. o kojoj je suvišno i govoriti, jer je sasvim očita, a i o jedva malo manje očitoj šteti koju zbog  „prikrivanja“ i tolerisanja neizvršavanja obaveza velikih poreskih obveznika snose i zaposleni u tim preduzećima zbog neuplaćivanja doprinosa za njihovo osiguranje, i svi ostali građani čiji je interes da se redovnim državnim prihodima obezbedi normalno funkcionisanje države?