Telekom ipak izvršio odluku Poverenika

Vrhovni sud, dakle nije odbio tužbe već ih je sve odbacio kao nedopuštene. Pravnici naravno znaju, a i laici koji se bave ovakvim temama morali bi znati da je razlika između odbacivanja i odbijanja tužbe ogromna. Sud je višestruko ponovljenim odbacivanjem potvrdio stav da pravo na vođenje upravnog spora ima samo onaj o čijem se pravu odlučivalo. Organ koji je u prvom stepenu odlučivao o pravu (u konkretnom slučaju Telekom) nema pravo da vodi spor protiv rešenja (Poverenika) drugostepenog organa. Dakle, sve ove tužbe pa i tužba Telekoma su nedopuštene. Svi kojima je nalog dat, pa i Telekom su bili dužni da postupe po rešenju Poverenika za informacije u roku koji je određen rešenjem. Uostalom, rukovodioci a posebno pravnici u organima vlasti i javnim preduzećima, morali bi znati da čak i u situacijama u kojima je dopuštena, tužba u upravnom sporu, sama po sebi ne odlaže izvršenje konačnog upravnog akta, kakav je rešenje Poverenika za informacije. Prema tome omaška koju smo spomenuli ne može da promeni negativnu ocenu o odnosu Telekoma prema obavezama iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ali naravno, daleko negativniju zaslužuju oni koji su sebi dozvolili da ni nakon što je Vrhovni sud odbacio njihove nedopuštene tužbe, ne izvršavaju obaveze koje imaju po zakonu“.