Tužilaštvo ima obavezu da razloge za svoje odluke učini dostupnim javnosti

Poverenik je ocenio da je tužilaštvo pogrešilo kada je odbilo zahtev žalilje pozivajući se na član 10. Zakona o pristupu informacijama, sa argumentacijom da se radi o „dokumentu sa čijom je sadržinom javnost već upoznata kroz novinske članke“, kao i „objavljivanjem dokumentacije, koja je bila predmet obrade iste službene beleške, na sajtu Ministarstva odbrane RS“, te da se radi o opštepoznatim informacijama koje su „već više puta objavljene“. Jer, i da se zaista radi o dokumentu sa čijom je sadržinom javnost već upoznata, odnosno koji je već objavljen i dostupan, organ vlasti je bio dužan da u skladu sa odredbama čl. 10. Zakona u odgovoru na zahtev označi nosač informacije, gde i kada je traženi dokument objavljen, a ne da rešenjem odbije zahtev. A važnije od toga je da žalilja nije tražila „dokumentaciju, koja je bila predmet obrade službene beleške, koja je objavljena na sajtu Ministarstva odbrane RS“, već konkretan dokument, službenu belešku u kojoj je sadržano obrazloženje odluke da se ne pokreće postupak u slučaju pada vojnog helikoptera, koja nije nikada objavljena.

Odluka Poverenika u ovom, kao i u drugim slučnim slučajevima, zasniva se na načelnom stavu da građani, odnosno javnost, imaju nesporno pravo na informacije o radu svih organa vlasti uključujući informacije o odlukama koje ti organi donose na osnovu diskrecionih ovlašćenja. Pravo je tužioca da odluči o tome da li će ili ne preduzimati gonjenje za neko krivično delo, ali je, budući da odluku donosi u okviru javne funkcije, njegova obaveza da razloge na kojima se takva odluka zasniva, učini dostupnim javnosti.