Upozorenje ministru odbrane: Nedozvoljen je pregled podataka o telefonskoj komunikaciji bez odluke suda

Poverenik je od Ministarstva odbrane pismenim putem zatražio izjašnjenje povodom više otvorenih pitanja. Takođe je zatražio da se u prilogu dostave odgovarajući dokazi, a naročito predmetno naređenje ministra.

U ostavljenom roku, Ministarsto odbrane se nije izjasnilo. Samo je Vojnobezbednosna agencija dostavila Povereniku akt u kome navodi da izjavu zaposleni potpisuju u kontekstu „primene Zakona o tajnosti podataka i Zakona o informacionoj bezbednosti, te podzakonskih akata u ovoj oblasti“. Taj akt, međutim, nije sadržao odgovore na većinu postavljenih pitanja i bio je bez ikakvih priloga.

Poverenik je kod takvog stanja stvari odmah Ministarstvu uputio navedeno Upozorenje, s tim što će nastaviti postupak nadzora. Poverenik je ponovno skrenuo pažnju Ministarstvu odbrane da je u obavezi da omogući nesmetano vršenje nadzora i s tim u vezi dostavi odgovore na sva postavljena pitanja kao i traženu dokumenatciju pod pretnjom prekršajne odgovornosti. Ministarstvu je skrenuta pažnja i na potrebu da se jasno razgraniče nadležnosti u postupanju Ministarstva i Vojnobezbednosne agencije koja je organ uprave u sastavu Ministarstva, posebno imajući u vidu potencijalnu odgovornost za nepostupanje po zakonu.

Takođe, Poverenik je ukazao i na to da sadržina Izjave koju potpisuju pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nije ni pravno ni logički konzistentna. U delu u kom lice izjavom potvrđuje da je upoznato sa svojim zakonskim obavezama, i daje saglasnost na njihovo poštovanje i sprovođenje, ona je nepotrebna, bespredmetna. Primena zakona, izvršavanje zakonskh obaveza i odgovornost za kršenje, nisu stvari koje na bilo kakav način zavise od saglasnosti.

A delu u kome sadrži „saglasnost“ za pregled sadržine telekomunikacionih uređaja, izjava nije, niti može biti pravno valjana. Podaci sadržani u memoriji telekomunikacionih uređaja spadaju u kategoriju podataka iz člana 41 Ustava Srbije, obuhvaćeni su ustavnom garancijom tajnosti od koje se može odstupiti isključivo na osnovu odluke suda.

Uz to, da bi pod bilo kojim okolnostima i u bilo kojoj prilici pristanak, odnosno saglasnost predstavljali valjan osnov za obradu podataka o ličnosti, potrebno je da predstavljaju slobodno datu izjavu volje. Reč je, dakle, o neuslovljenoj, uvek opozivoj izjavi lica informisanog o svim aspektima obrade, i to lica koje ne sme trpeti nikakve posledice u slučaju uskraćivanja ili opoziva pristanka.

U konkretnoj situaciji, zbog više nego očiglednog odnosa subordinacije, između „poslodavca“ i zaposlenih, izraženog pored ostalog, i u činjenici da u samom zaglavlju izjave stoji da se daje na osnovu naređenja, ne može se govoriti o pristanku koji bi bio pravno valjan.