„Nesporna je potreba da se u određenim situacijama odnosno radi obavljanja određenih funkcija ili poslova, sprovode odgovarajuće bezbednosne provere. Ta potreba je realnost, čak neminovnost u svakoj savremenoj državi. Ali, upravo zbog značaja bezbednosnih provera ali i činjenice da one, po logici stvari predstavljaju možda najinvanzivnije zadiranje u privatnost građana, ne bi se smela tolerisati činjenica da postoje brojni nedostaci i sporna pitanja u vezi sa vršenjem tzv. „bezbednosnih provera“ kod nas.
Materija bezbednosnih provera je već decenijama uređena u Srbiji u nekoliko zakona i, uglavnom, podzakonskih propisa, ali samo segmentarno, nepotpuno i neprecizno.
Većina ovih zakona i propisa ne sadrži odredbe o osnovnim pojmovima, svrsi, obimu i postupku vršenja provera, rokovima i dr. što ostavlja isuviše prostora za diskreciono tumačenje i arbitrernost u postupanju nadležnih organa, čak i pojedinaca koji mogu biti propraćene neprijatnim, teškim posledicama za građane koji su predmet provera.
Primena ovakvih propisa decenijama je dovodila, a i danas dovodi do kršenja niza ljudskih prava i sloboda, a posebno prava na privatnost, odnosno prava na zaštitu podataka o ličnosti. Obrada podataka često se vrši bez zakonskog osnova ili zakonitog pristanka lica čiji se podaci obrađuju, često se vrši obrada podataka trećih lica, za koju lice koje je predmet provere ne može dati valjanu saglasnost, skoro bez izuzetka ne poštuju se odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojima se uređuju prava na građana po osnovu obrade podataka, iako je za to zakonom predviđena prekršajna, a u određenim slučajevima i krivična odgovornost.
Zakon čije donošenje sam inicirao još u oktobru 2012. godine dobio je u vreme podnošenja inicijative a i kasnije, verbalnu podršku, ali su i posle više od dve godine realni efekti izostali. I ovom prilikom još jednom naglašavam da nam je neophodan zakon koji bi nadležnim organima omogućio da vrše zakonite bezbednosne provere u svim situacijama u kojima se oceni i zakonom predvidi da je to potrebno, (u skladu s Ustavom koji u čl. 42. predviđa da se „prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju zakonom“), ali postupajući po rešenjima koja su usaglašena sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, jasna, precizna i unapred poznata, i koja samim tim isključuju ili bar na minimum svode proizvoljnost i arbitrernost kao realne izvore ugrožavanja ljudskih prava.“
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je povodom 10. decembra Međunarodnog dana ljudskih prava upozorio na to da činjenica da značajni segmenti ljudskih prava nisu uređeni na valjan način, uvek podrazumeva rizik ugrožavanja i povrede tih prava. S tim u vezi podsetio je da je pre još više od dve godine uputio Vladi Republike Srbije inicijativu za donošenje Zakona o bezbednosnim proverama.