„Ванредне контроле боловања“ – без основа у закону

Министарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања, иако креатор наведених вести, у остављеном року није дало никакво изјашњење.

Министарство здравља је у задатом року дало изјашњење. У свом изјашњењу Министарство је навело да оно не стоји иза вести о ванредној контроли боловања, те да министар здравља нити Министарство, нису давали никакве изјаве с тим у вези, нити достављали медијима саопштења у вези с тим питањем.

Министарство је у изјашњењу такође навело да је, како је то Повереник и нагласио отварајући поступак надзора, постојећи механизам контроле боловања предвиђен чланом 164. Закона о здравственом осигурању, те да у складу са садржином те законске одредбе здравствена инспекција Министарства не врши надзор над остваривањем боловања.

Независно од тога колико вести о „пилот пројекту“ и „договореном“ механизму контроле боловања имају реалан основ, Повереник ће Министарству за рад, запошљавање борачка и социјална питања, а и Влади Србије, (будући да је председница Владе и након отварања поступка надзора давала изјаве којима је најављивана „ванредна контрола боловања“), упутити одговарајућа упозорења.

Повереник још једном упозорава на чињеницу да здравствени подаци спадају у категорију нарочито осетљивих података, чија се заштита осим Законом о заштити података о личности додатно јемчи и Законом о правима пацијената. Органи власти су у обавези да се уздрже од било каквих активности које подразумевају обраду ових података на начин ван оног који је изричито предвиђен и уређен важећим законом. Што се контроле боловања тиче, у случају сумње у злоупотребу права на боловање, послодавци имају право да користе механизме утврђене Законом о раду и Законом о здравственом осигурању.

Међутим, тим механизми не предвиђају никаква овлашћења и активности Владе или министарстава. Идеја да би се те активности могле заснивати на некаквим „пилот пројектима“ и „механизмима контроле боловања“ договореним са било ким, била би израз погрешног дилетантског тумачења закона или нечег горег, али у сваком случају упуштање у такве активности довело би до кршења више закона, масовног кршења права грађана и самим тим извршења великог броја кажњивих прекршаја, чак и кривичних дела.