– Први је формално-правни и према Закону власти су дужне да у оваквом случају јавности предоче информацију у року од 48 сати. Други разлог је суштински и он захтева ангажовање целог друштва. Не можемо бити задовољни стањем нашег природног окружења, јер подаци, осим ових загађења, указују да је око 40 одсто узорака воде за пиће неисправно – рекао је Шабић.
Иако Србија није потписала ни ратификовала ни фундаментални међународни документ у вези са заштитом животне средине, уставне и законске гаранције слободе приступа информацијама треба тумачити у складу са европским демократским стандардима.
– То значи да гаранције подразумевају право сваког да тражи и добије информацију, али и обавезу надлежних органа власти да што више таквих информација учине јавним, без обзира на то да ли их неко захтева – објаснио је он.