ЗА САКРИВАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА КАЗНА ДО 200.000 динара

Иако су по закону повереникове одлуке обавезујуће, он није имао на располагању баш никакав механизам којим би могао да обезбеди њихово извршење. Законом је било предвиђено да ће „у случају потребе“ то чинити Влада Србије. „Али, она у пракси до сада, ни у једном од бројних случајева када је то неко у чију корист је повереник донео решење тражио, није предузела никакву принудну меру. Више пута сам упозоравао да таква ситуација представља стимуланс за прекршиоце закона.Упозоравао сам и на то да иако број неизвршених решења повереника у односу на укупан број оних које је донео представља само мали проценат, то не треба потцењивати. Иза неких информација које су остале недоступне јавности могле су се крити или су се криле и те како ’деликатне’ информације“, објашњава Шабић и додаје: „У том контексту у јавности су највише публицитета добили случајеви ’друмске мафије’ у ЈП Путеви Србије или набавка ’шарених’ вагона од стране Железница Србије. Али, извесно би могло бити још доста њих који би на сличан начин могли бити занимљиви. И раније сам, док је то било државно предузеће, упозоравао да би ригидност НИС-а према јавности, и неизвршавање повереникових решења, могла бити индикативна”.

Укратко, по новом решењу, повереник би, на захтев оног у чију корист је донео решење, имао овлашћење да сукцесивно изриче новчане казне, пенале до износа од 200.000 динара, све док решење не буде извршено. Ако ни након тога решење не би било извршено, онда би га обезбеђивала Влада, применом средстава принуде”, објашњава повереник.