Zaštita podataka

Podatak o ličnosti je svaki podatak koja se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili se može odrediti, poput imena, JMBG-a, lokacije ili broja telefona, registarskih oznaka automobila i sl. Ovi podaci mogu biti sačuvani u bilo kojoj pisanoj ili digitalnoj formi, uključujući fotografije, video-zapise ili zvučne snimke kojima se može ponovo pristupiti.

Unutar ovog okvira postoje i posebne vrste podataka o ličnosti koji uživaju najviši stepen zaštite, jer duboko zalaze u intimu građana – poput zdravstvenog stanja, rasnog porekla, političkih i verskih uverenja, članstva u sindikatu, kao i genetskih, biometrijskih i seksualnih podataka – zbog čega je njihova obrada zakonski zabranjena, osim u strogo opravdanim i izuzetnim situacijama.

Pojam podataka o ličnosti se ne primenjuje na pravna lica (firme, udruženja, institucije i dr.). Razlog za to leži u samoj suštini prava na privatnost – dostojanstvo i intima pripadaju isključivo ljudima od krvi i mesa, dok su kompanije pravne tvorevine koje nemaju privatni život, pa se njihovo poslovanje i tajnost regulišu drugim propisima.

U praksi to znači da su svi zvanični podaci o jednoj firmi, poput njenog naziva, PIB-a, matičnog broja, korporativnog računa ili opšte adrese za kontakt (npr. office@kompanija.rs), potpuno javni i slobodni za upotrebu, jer ne predstavljaju podatke o ličnosti.

• Zašto je važna zaštita podataka o ličnosti?

Zaštita podataka je zapravo štit za našu privatnost i preduslov da bismo se osećali slobodno i bezbedno. Kao pojedinci čije se informacije prikupljaju, imamo pravo da tačno znamo ko ih prikuplja, šta radi sa našim podacima i koliko dugo planira da ih čuva. Kada ih delimo sa drugima, ključno je da budemo oprezni i svesni svojih prava. Uvek treba da znamo razlog zašto nam neko traži podatke, na koji način ih obrađuje, sa kim ih deli i kada planira da ih obriše, kako bismo se uspešno sačuvali od bilo kakve zloupotrebe.

• Kojim se propisima štiti pravo na zaštitu podataka o ličnosti?

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti, predstavlja važan deo prava na privatnost, koje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Zaštita podataka o ličnosti je garantovana Ustavom RS i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL). Takođe, Republika Srbija je članica Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka – Konvencija 108.

• Šta je obrada podataka o ličnosti?

Obrada podataka o ličnosti je svaka radnja koja se vrši nad podacima o ličnosti automatizovano ili neautomatizovano, a koja obuhvata radnje kao što su, na primer: uvid, prikupljanje, beleženje, otkrivanje, pohranjivanje (odnosno čuvanje), menjanje, brisanje, uništavanje itd.

Automatizovana obrada podataka je obrada koja se vrši putem računara, mobilnih uređaja, tableta itd, dok se neautomatizovana obrada podataka odnosi na manuelnu obradu podataka u papirnoj formi (npr. zdravstveni karton pacijenta).

Prema tome, svako ponašanje u vezi sa podacima o ličnosti predstavlja njihovu obradu, pa je teško zamisliti situaciju da je neko došao u dodir sa podacima o ličnosti a da se to ne smatra obradom.

• Ko vrši obradu podataka o ličnosti?

Podatke o ličnosti obrađuju rukovalac i obrađivač, a to mogu biti pravna i fizička lica, uključujući i organe javne vlasti (državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja).

• Rukovalac samostalno ili zajedno sa drugima određuje svrhu i način obrade.
• Obrađivač, za razliku od rukovaoca, ne određuje svrhu i način obrade, već obrađuje podatke u ime i po nalogu rukovaoca.

Primer: Javno preduzeće poverava obračun zarada za svoje zaposlene drugom pravnom licu. U ovom slučaju javno preduzeće je rukovalac, a pravno lice koje vrši obračun zarada, u ime poslodavca-rukovaoca, je obrađivač.

Odgovornost rukovaoca je da se podaci o ličnosti obrađuju u skladu sa sledećim načelima:

1. zakonitost, poštenje i transparentnost
2. ograničenje u odnosu na svrhu obrade (svrha mora biti konkretno određena, izričita, opravdana i zakonita)
3. minimizacija podataka (podaci moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade)
4. tačnost (podaci moraju biti tačni i ažurirani)
5. ograničenje čuvanja (podaci se čuvaju u obliku koji omogućava identifikaciju lica samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade)
6. integritet i poverljivost (podaci se moraju obrađivati uz odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti)

Rukovalac je odgovoran za primenu odredaba stava 1. ovog člana i mora biti u mogućnosti da predoči njihovu primenu („odgovornost za postupanje”).

• Koja su prava lica čiji se podaci obrađuju?

Prava fizičkog lica iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti su:

• Pravo na pristup – svako fizičko lice ima pravo da od rukovaoca zahteva informaciju da li i koje podatke obrađuje o njemu i u koju svrhu, koji je predviđeni rok čuvanja, kao i na informaciju o svim ostalim pitanjima iz člana 26. ZZPL, odnosno ima pravo na pristup tim podacima i na dostavljanje kopije tih podataka. Pravo na pristup može biti ograničeno, u celini ili delimično, u meri i trajanju koje je neophodno i srazmerno u demokratskom društvu iz razloga koji su predviđeni članom 28. ZZPL.
• Pravo na ispravku i dopunu – lice na koje se podaci odnose ima pravo da zahteva ispravku njegovih netačnih podataka o ličnosti bez nepotrebnog odlaganja. Ukoliko su podaci nepotpuni, lice ima pravo da svoje podatke dopuni kroz davanje dodatne izjave na osnovu člana 29. ZZPL.
• Pravo na brisanje – svako lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi podaci o ličnosti izbrišu od strane rukovaoca kada više nisu neophodni za ostvarivanje svrhe zbog koje su prikupljeni ili na drugi način obrađivani, ako je lice opozvalo pristanak na osnovu koga se obrada vršila ili je podnelo prigovor na obradu, ako su podaci nezakonito obrađivani, ako brisanje predstavlja izvršenje zakonske obaveze rukovaoca ili ako su podaci o ličnosti prethodno prikupljeni u vezi sa korišćenjem usluga informacionog društva iz člana 16. stav 1. ZZPL. Zahtev za brisanje se podnosi rukovaocu.
• Pravo na ograničenje obrade – lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca zahteva da se obrada njegovih podataka o ličnosti ograniči u slučajevima koji su predviđeni članom 31. ZZPL.
• Pravo na prenosivost podataka – ukoliko su zajedno ispunjeni uslovi iz člana 36. ZZPL, lice na koje se podaci odnose ima pravo da prethodno dostavljene podatke primi u strukturisanom obliku od rukovaoca kao i da ih, bez njegovog ometanja, prenese drugom rukovaocu.
• Pravo na prigovor – lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca, u vidu prigovora na obradu, zahteva prekid obrade koja se vrši u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 6) ZZPL, uključujući i profilisanje koje se zasniva na tim odredbama. Rukovalac će biti dužan da prekine sa obradom podataka o licu koje je podnelo prigovor osim ako nije predočio da postoje zakonski razlozi za obradu koji pretežu nad interesima, pravima ili slobodama lica na koje se podaci odnose ili su u vezi sa podnošenjem, ostvarivanjem ili odbranom pravnog zahteva.
• Pravo protiv odlučivanja isključivo na osnovu automatizovane obrade – na lice, čiji se podaci o ličnosti obrađuju, neće se primenjivati odluka doneta isključivo na osnovu automatizovane obrade, uključujući i profilisane, ukoliko ta odluka značajno utiče na njegov položaj ili proizvodi pravne posledice po lice. Izuzeci od ovog pravila su predviđeni članom 38. stav. 2. tačka 1), 2) i 3) ZZPL.
• Pravo na pritužbu Povereniku – Lice na koje se podaci odnose ima pravo da podnese pritužbu Povereniku ako smatra da je obrada podataka o njegovoj ličnosti izvršena suprotno odredbama ZZPL.

• Kako zahtevati ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti?

Lice na koje se podaci odnose može podneti rukovaocu zahtev za pristup, ispravku i dopunu, brisanje, ograničenje obrade, prenosivost podataka, prekid obrade kao i neprimenjivanje odluke donesene na osnovu automatizovane obrade.

Podsetnik: Prema zakonu, „rukovalac” je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji samostalno ili zajedno sa drugima određuje svrhu i način obrade. Drugim rečima, rukovalac može biti fizičko lice/preduzetnik/privredno društvo/organ vlasti koji poseduje i obrađuje vaše podatke o ličnosti.

Rukovalac je dužan da pruži informacije o postupanju na osnovu zahteva, bez odlaganja a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Taj rok može biti produžen za još 60 dana ako je to neophodno, uzimajući u obzir složenost i broj zahteva. Ukoliko rukovalac, u skladu sa članom 21. stav 7. ZZPL, opravdano posumnja u identitet lica koje je podnelo zahtev, može od lica zahtevati dostavljanje dodatnih informacija neophodnih za potvrdu identiteta, u skladu sa članom 5. stav 1. tačka 3) ZZPL.

Zakonom nije predviđena forma zahteva tako da se rukovaocu možete obratiti u slobodnoj formi a Poverenik je, u cilju lakšeg ostvarivanja vaših prava, izradio formular koji u sebi sadrži smernice za popunjavanje.

Preuzmite formulare za podnošenje zahteva rukovaocu:

1. Zahtev za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti

Formular 1 možete koristiti kada želite da utvrdite da li rukovalac obrađuje podatke o vama (uključujući uvid i/ili kopiju) i zahtevati od rukovaoca ispravku, dopunu, brisanje podataka itd. (možete videti sve ponuđene opcije u zahtevu)

• Kada i kako se podnosi pritužba Povereniku?

Lice na koje se podaci odnose ima pravo da podnese pritužbu Povereniku ako rukovalac ne postupi po zahtevu lica na koje se podaci odnose, odnosno ako je nezadovoljan odgovorom koji je primio od rukovaoca.

Podnošenje pritužbe Povereniku ne utiče na pravo lica da pokrene druge postupke upravne ili sudske zaštite.

U cilju pojednostavljivanja podnošenja pritužbe, Poverenik je propisao obrazac pritužbe i omogućava njeno podnošenje elektronskim putem, ne isključujući time i ostala sredstva komunikacije.

Preuzmite formular:

1. Obrazac pritužbe Povereniku

• Postupanje Poverenika po pritužbi

Poverenik je dužan da podnosioca pritužbe obavesti o toku postupka koji vodi, rezultatima postupka, kao i o pravu lica da pokrene sudski postupak u skladu sa članom 83. ZZPL.

Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna.

Ako Poverenik u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe ne postupi po pritužbi ili ne postupi u skladu sa članom 82. stav 2. ovog zakona, lice na koje se podaci odnose ima pravo da pokrene upravni spor pred Upravnim sudom.

• Šematski prikaz celog postupka

U cilju lakšeg razumevanja procedure podnošenja žalbe pogledajte i šematski prikaz postupka:

• Šematski prikaz postupka (ćirilica)
  

• Zahtev za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti
• Zahtev za ostvarivanje prava povodom izvršenog uvida
• Obrazac pritužbe Povereniku

Sva zainteresovana lica za predstojeće obuke u organizaciji Službe Poverenika mogu se prijaviti na obuke putem imejla obuke@poverenik.rs uz napomenu u naslovu i telu imejla za koju ste obuku zainteresovani.

(Više o tome)

Vodič za početnike ZZPL

• Kratak vodič kroz zaštitu podataka o ličnosti (str. 16-29)

Kutak za decu

• E-brošura „Podaci o ličnosti su naše blago, kako ih možemo zaštititi?“

Kampanja „Da lično bude bezbedno.“

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pripremio je drugu po redu nacionalnu kampanju o zaštiti podataka o ličnosti pod nazivom DA LIČNO BUDE BEZBEDNO.

Više o tome.

Kampanja „Neka ostane lično.“

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, realizovao je medijsku kampanju pod nazivom „NEKA OSTANE LIČNO.“.

Više o tome.

Kampanja „Podaci o ličnosti su naše blago, kako ih možemo zaštititi?“

Spotovi i brošura namenjeni su pre svega deci, ali i roditeljima, nastavnicima i svima onima koji rade sa našim najmlađima.

Više o tome.

Video materijali

• Pogledajte još video materijala!