Пред нама је мноштво проблема. Са истим су се суочавале све транзиционе земље, а њихово решавање не сме бити предмет импровизације. Носиоци, рокови, средства, одговорност за неизвршење морају бити јасно и унапред дефинисани. Зато је Повереник, у складу с добрим искуствима других, још пре годину дана у сарадњи са експертима Комисије ЕУ припремио и доставио Влади одговарајућу стратегију. Нажалост, још није усвојена. А њена реализација подразумева успостављање и оспособљавање органа који се стара да стандарди заштите података не остану на папиру већ да се заиста остварују. Подразумева измену и допуну више стотина закона и прописа ради усклађивања са стандардима ЕУ. И подразумева велики рад на едукацији, и оних који се баве обрадом личних података и грађана. Едукација је изузетно важна (неке су земље мењале и школске програме), поготово у земљи у којој се на све стране јавно објављују ЈМБГ, масовно фотокопирају и скенирају лични документи, краду, без адекватне реакције, компјутери на чијим хард дисковима су подаци десетина хиљада људи и сл.
Успостављање нормалног односа према приватности тражи и постојање обрађивача података са одговарајућом представом о значају приватности, али свакако и „критичну масу“ грађана који се неће аутоматски повиновати сваком, чак и очито претераном или неоснованом захтеву да дају податке о себи, грађана свесних својих права и спремних да на њима инсистирају.