COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE
AND PERSONAL DATA PROTECTION

logo novi


COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE
AND PERSONAL DATA PROTECTION



logo novi

COMMISSIONER
FOR INFORMATION OF PUBLIC IMPORTANCE AND PERSONAL DATA PROTECTION

Version in Serbian only.

Извор: Политика

Политика - Борба против корупције

И даље преко црте

Оцена мања од три значи да се корупција отела контроли, а Србија је од оцене 1,3 у 1999. години доспела на 2,8 у 2005, обезбеђујући себи 97-103. место у свету

Истраживања јавног мњења показују да наши грађани корупцију доживљавају као један од највећих и најтежих проблема с којим се као друштво суочавамо. На мање-више идентичан начин на корупцију код нас гледају и странци. У том контексту врло су илустративни подаци о позицијама наше земље на фамозном Индексу перцепције корупције у последњих неколико година. Индекс је, у светским релацијама, респектабилна ранг-листа Транспаренцy Интернатионал, коју ова глобална невладина мрежа сваке године објављује, а формира се на основу оцена аналитичара ризика, економских истраживача, инвеститора и пословних људи, тако што земље оцењују оценама од нуле до 10, где 0 означава највећу, а 10 најмању могућу корупцију. Оцена мања од три значи да се корупција отела контроли.    

Наша застрашујуће ниска оцена 1,3 из 1999. и пласман, безмало на самом „врху“ листе, на срећу, већ су готово заборављени. Уосталом, није био неки проблем тако катастрофалну оцену, већ при наредном оцењивању у 2003, поправити на 2,3. Нажалост, показало се да све више од тога јесте проблем. Тако смо у 2004. имали оцену 2,7 и делили са Никарагвом, Либаном, Алжиром 97-102 место, а у 2005. са 2,8 били са Мозамбиком, Малавијем, Алжиром, Мадагаскаром на деоби 97-103. места.

Ових дана, биће објављена ранг-листа за 2006 годину. Било би лепо, мада је мало вероватно, да коначно прекорачимо критичних 3,0. Али, чак и ако буде тако, неспорно је да нам је бољи резултат у борби против корупције дословно неопходан.

Искуства других кажу да је један од најбитнијих услова за остваривање таквог резултата обезбеђивање пуне прегледности јавних расхода, односно широк приступ јавности свим информацијама о располагању јавним ресурсима. Још пре готово две године, усвајањем Закона о слободном приступу информацијама, за то смо створили шансу и велика је штета што је не користимо на прави начин.

На потцењивање антикорупцијског потенцијала овог закона упозорио нас је један тешко оспорив ауторитет. У недавно објављеном извештају експерата ГРЕЦО-а (Антикорупцијска иницијатива групе земаља Савета Европе) садржана је и препорука којом се од наших власти тражи да обезбеде обуку државних службеника о правима грађана која су предвиђена овим законом, као и информисање шире јавности о садржини закона. Уз остале квалитете, препорука је и добар повод да се подсетимо да смо неке ствари могли, односно морали, урадити сами.

Је ли заиста нужно да нас страни експерти упозоравају на необученост кадрова за примену Закона о слободном приступу информацијама, кад је обука изричито предвиђена као обавеза органа власти у члану 42 овог прописа? Да ли је више пута поновљено упозорење повереника за информације о ниском нивоу оспособљености запослених за примену закона могло да заслужи мало више пажње? Да ли то важи и за, још почетком године, поднету иницијативу надлежном министарству да се и ова област укључи у програм за полагање стручног испита запослених у државној управи?

Шта је било - било је, препоруке ГРЕЦО-а сада треба извршити у остављеном року. Подизање нивоа знања и код запослених у органима власти и код грађана повећаће шансе да се антикорупцијски потенцијал закона валоризује у пракси.

Наравно, за квалитетну примену ма ког закона, поред знања, потребна је воља да се закон консеквентно примењује. То, кад је потребно, подразумева и примену санкција. У том светлу треба ценити чињеницу да у досадашњој примени нашег закона, ни у једном од више хиљада прекршаја надлежно министарство против прекршилаца није покренуло прекршајни поступак. Нити је у било којем, од додуше малог броја случајева одбијања да се поступи по одлуци повереника за информације, Влада Србије обезбедила извршење тих одлука. Ваљда нам не треба препорука ГРЕЦО-а за закључак да се ове ствари морају променити. И то без одлагања, ако се желе озбиљни антикорупцијски ефекти.

А какви ефекти могу да буду, показала је једна земља која се по много чему може, боље речено, могла је, поредити с нашом. Словачка је у првој фази транзиције била оптерећена режимом који је имао проблеме у комуникацији с демократским светом, али и суочена с корупцијом драматичних размера. Донела је Закон о слободном приступу информацијама, и применила га - консеквентно. Притисак јавности на многобројне неуралгичне тачке био је огроман, а немогућност да се одговори на „деликатна“ питања означила је крај многих политичких и предузетничких каријера. Словачка се данас, на фамозној ранг-листи, налази на позицији неколико десетина места бољој од наше и чланица је Европске уније.

Повереник за информације

Родољуб Шабић

Monthly Statistical Report
on 30/11/2024
IN PROCEDURE: 16.897
PROCESSED: 167.498

Read more