Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поводом објављивања светског Индекса владавине права процењује да генерално лош пласман Србије на светској листи, најлошији пласман у региону, а поготово конкретне незадовољавајуће оцене представљају веома озбиљно упозорење.
Повереник изражава забринутост да би слика о стању владавине права у нашој земљи којом не можемо бити задовољни, а која је резултат често несхватљивих пропуста и доцњи и одсуства одговорности, могла и додатно бити погоршана услед неких од активности које су актуелне на плану измена Устава, законодавном плану и пракси.
Иако највише пажње привлаче оштре реакције стручне јавности на Нацрт амандмана на Устав чији задатак је био да обезбеде независност у функционисању правосудних органа, а који су артикулисани тако да би по оцени струке њихово усвајање произвело управо обрнут ефектан, пажњу заслужују и многи други проблеми.
Само с аспекта своје надлежности, Повереник је у више наврата упозоравао на бројне проблеме у области слободе приступа информација и зашите података о личности.
И поред релативно добрих резултата у примени Закона о слободном приступа информацијама од јавног значаја, одавно је јасно да су нужне неке измене и допуне овог закона. Предлог Закона о изменама и допунама био је артикулисан и стављен у нормалну процедуру још 2012.г., али га је нова власт повукла. Протекло је више од пет године, и осим спорадичних информација да се на закону "ради", нема апсолутно никаквих резултата.
Слично и горе стање и са новим Законом о заштити података о личности, који је неопходан. Радна група Владе у ту сврху формирана, имала је задатак да оконча свој посао до средине 2013.г., али изостао је било какав резултат. И актуелни Нацрт закона о коме је управо окончана јавна расправа је далеко испод прихватљивог нивоа и с разлогом је изазвао изузетно бројне критике не само Повереника, него и стручне јавности.
С тим у вези Повереник изражава неразумевање и жаљење што је Модел закона који је он са сарадницима припремио у жељи да помогне, а који је добио изузетно широку подршку струке и на кога, бар јавно, није било ни једне озбиљне примедбе, од стране надлежних игнорисан.
Повереник је упозоравао и на то да су предлози неких закона, попут Закона о одбрани, Закона о националном регистру ДНК, Закона о БИА у супротности са демократским стандардима људских права, односно одредбама Устава Србије. Усвајање тих предлога, посебно Закона о одбрани, унело би у правни поредак решења која су у супротности како са демократским стандардима Европе и света, тако и са правилима и стандардима већ присутним и афирмисаним у нашем правном поретку.
Повереник је у више наврата упозоравао и Владу и Скупштину на чињеницу да се у пракси успоставља систем неодговорности "елите" за кршење закона које он штити. Прекршајни, а поготово кривични поступци се најчешће не покрећу, или се воде тако да извесно застаревају, а у изузетним приликама кад се окончају санкције су занемарљиве, некад готово трагикомичне. С тим у вези сасвим је у складу чињеница да је међу свим лошим оценама на Индексу владавине права убедљиво најлошија оцена који је добила за "кажњавање званичника за злоупотребе положаја."
