Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, поводом великог броја жалби, представки и захтева за мишљење у вези са применом Закона о становању и одржавању стамбених зграда, којима му се грађани обраћају, оцењује да је нужна много јача активност надлежних, у циљу да се бар у мери у којој је то могуће, отклоне евидентни проблеми и дилеме.
Повереник подсећа да је и у време усвајања овог закона апеловао да се још једном преиспитају решења којима се обрада велике количине личних података грађана поверава до тада непостојећој структури управника. Повереник, такође, подсећа, да је и поводом програма обуке професионалних управника који је спроводила Привредна комора, упозоравао на то да програм обуке ни у једном делу не обухвата питања заштите података о личности.
Закон је увео институт стамбене заједнице, чији управник, према члану 50. „успоставља и води евиденцију о власницима посебних делова, власницима самосталних делова и лицима којима су заједнички или посебни делови зграде издати у закуп, односно на коришћење по другом основу (за физичка лица име, презиме и ЈМБГ, а за правна лица пословно име, адреса седишта и матични број)”.
Успостављање и вођење евиденције је и обавеза управника, за чије неизвршавање је прописана прекршајна одговорност.
Управник стамбене заједнице треба да прикупља наведене податке од самих власника и закупаца, али то често није случај, што отвара проблеме истинитости и ажурности ових података, њиховог заснивања на веродостојном извору и сл.
Управници би, сет података који обрађују (име и презиме и ЈМБГ) морали да користе само за спровођење неопходних послова, као што су нпр. наплата трошкова за текуће одржавање зграде, подношење регресне тужбе против лица одговорног за оштећење заједничког дела зграде итд., али те податке често користе и у друге сврхе, односно на недопустив начин, тако што нпр. на огласној табли објављују износе које поједини власници станова дугују.
Уз све то, у поступку регистрације стамбених заједница, дошло је до различите праксе у разним локалним самоуправама, па у неким општинама врше и обраде података о бројевима личних карата власника станова, а у неким не, због чега Повереник тренутно спроводи и поступак надзора.
Повереник не може и не треба да замењује друге државне органе у извршавању њихових обавеза. Према члану 122. Закона о становању и одржавању стамбених зграда, надзор над спровођењем тог закона и прописа донетих на основу њега, врши министарство надлежно за послове становања преко комуналне и грађевинске инспекције. У вршењу инспекцијског надзора инспектор је дужан да пружа стручну помоћ, даје стручна објашњења, предузима превентивне мере, укључујући и то да обавештава субјекта инспекцијског надзора о обавезама из прописа, као и да указује субјектима инспекцијског надзора на могуће штетне последице њиховог понашања.
Велики број обраћања Поверенику упућује на закључак да је инструктивна улога министарства, односно инспекције изостала, односно да мора бити много јача, да би се бар у мери у којој је уопште могуће, предупредиле и отклониле штетне последице нејасног третмана података о личности власника станова и закупаца које обрађују управници и обезбедили одговори на бројна отворена питања (на који начин ефективно прикупити податке, која је тачно сврха њихове обраде, ко су корисници ових података, како се морају чувати итд).
