Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности донео је решење којим је наложио Министарству правде да тражиоцу информација SHARE Фондацији из Београда у року од 3 дана достави информације о утрошку 71.136 евра намењених за израду новог Закона о заштити података о личности, као и информације о роковима за израду новог закона, о уговорима о ангажману чланова Радне групе или других експерата, износу исплаћених накнада, као и информације о уговорним обавезама ангажованих лица, њиховим извештајима и информације о оцени њихових резултата.
У законом предвиђеном року, Министарство правде није поступило по захтеву тражиоца информација, нити је након подношења жалбе на било какав начин објаснило игнорисање захтева, чиме је учинило законом предвиђен, кажњив прекршај. Независно од те чињенице, повереник оцењеује забринајвајућим и то да се поводом приступа оваквим информацијама које су очигледно неспоран предмет интересовања јавности, мора покретати поступак код Повереника.
Повереник такође оцењује да су, не само конкретан случај, него и низ непознаница, односно готово потпуно одсуство поузданих информација у вези са активностима на припреми Нацрта новог закона о заштити података о личности, апсолутно непожељни и штетни. С тим у вези, на исти начин оцењује чињеницу, да иако је јавна расправа о тексту Нацрта окончана још пре месец дана, а на текст стављен изузетно велики број примедби великог броја субјеката, Министарство правде, директно супротно, и Програму јавне расправе и релевантним одредбама Пословника Владе, није објавило извештај о јавној расправи.
Велики значај Закона о заштити података о личнности и нужност његовог доношења захтева неупоредиво адекватнији однос надлежних. Повереник подсећа да је први утврђени рок у коме је Радна група Минситарства правде требало да оконча свој задатак истекао још средином 2013., а касније из године у годину пролонгиран, а да јавност никада није добила информације које би бар евентуално могле представљати прихватљиво објашњење. Повереник подсећа да је у два наврата покушао да помогне, припремивши комплетан Модел новог закона који је био широко подржан од стручне јавности, а који је ставио Министарству правде и Влади на располагање, али да помоћ није прихваћена, а да су потпуно изостале информације због чега. Уместо тога, на јавну распаву је стављен Нацрт који у сваком погледу, почевши од концепцијског, па до елементарно правно-техничког аспекта, испод прихватљивог нивоа и практично неприменљив.
Код таквог стања ствари, потпуно је неспорно право јавности на све информације о резултатима, односно одсуству резултата, као и о томе колико јавног новца и других ресурса је у ту сврху било ангажовано.
