Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је начин на који представници Министарства правде воде јавне расправе о веома важним правним актима, не само у супротности са релевантним правним правилима и стандардима, већ да практично обесмишљава јавне расправе.
То се на драматичан начин недавно показало у случају јавне расправе о амандманима на Устав, али на мање драматичан начин то се очито манифестује и у случају јавне расправе о Нацрту закона о заштити података о личности.
Министарство правде је, кршећи закон, игнорисало захтеве за слободан приступ информацијама с тим у вези. Чак ни након интервенције Повереника, "извршавајући налог" из његовог решења, Министарство није јавности пружило ни основне информације у вези са активностима на изради новог закона.
"Одговор" Министарства да оно "нема конкретне информације" о "експертима" ангажованим на изради закона, њиховим обавезама, садржини њихових уговора, о томе да ли су подносили извештаје и колико су плаћени, најблаже речено је тешко прихватљив.
Истовремено, неприхватљиво је да Министарство, као некакав "аргумент" наводи да је "у писању Нацрта закона директно учествовао правни експерт СЕ, г.Грејем (Сатон)". Савет Европе није ангажовао господина Сатона на изради Нацрта закона о заштити података о личности. Он није правни експерт СЕ већ бива ангажован од ове организације у појединачним случајевима. Господин Сатон јесте стручњак, али нетачно приказивање улоге њега и Савета Европе у изради српског закона штети угледу и господина Сатона и Савета Европе и што је најгоре, Републике Србије.
Министарство је дужно јавности одговоре на низ битних питања.
Зашто, иако су рокови утврђени програмом јавне расправе и Пословником Владе одавно истекли, а много субјеката на Нацрт закона ставило веома велики број примедби, Министарство није објавило извештај о јавној расправи? Да ли је тачно да су у "извештају" достављеном ЕУ примедбе изнете у јавној расправи, без навођења њихове садржине, описиване дисквалификаторски као некомпетентне, неаргументоване и малициозне? Да ли се текст Нацрта закона достављен ЕУ разликује од текста који је био предмет јавне расправе? Ако је то тачно, у чему се разликује, ко и када је то одлучио?
Уместо одговора на отворена питања Министарство правде је јавности понудило констатацију да "Повереник није овлашћени предлагач закона" пропраћену низом питања Поверенику: да ли су за израду Модела закона који је припремио Повереник била ангажована средства из буџета или са друге стране, у ком износу и затражило да повереник упозна стручну и општу јавност са саставом тима које је припремао повереников Модел.
Одговарајући на та питања, повереник указује да формално заиста није "овлашћени предлагач закона", нажалост, јер да јесте тај предлог би одавно био поднет. Међутим, Министарству би морало бити познато да је законска надлежност Повереника да "даје предлоге за унапређење заштите података", што припремљени Модел свакако представља. Повереник такође указује да није он, него Влада Србије у Акциони план усаглашен са ЕУ уписала да ће нови закона бити донет у складу са Моделом повереника, те да је у том контексту својеврстан апсурд то што је Нацрт који је Министарство понудило у тоталној супротности са Моделом.
Што се средстава тиче за израду Модела закона, нису трошена никаква средства, сви чланови повереникове Радне групе радили су про боно.
Радну групу су чинили чланови колегијума Повереника, заменик, генерални секретар службе, помоћници и саветник повереника. Сви они су правници са положеним правосудним исиптом. Сви, осим великог теоријског знања у области заштите података о личности спадају у најужи круг лица са највећим практичним искуствима у области заштите података о личности.
Сви поседују сертификате CIS - Information Security Auditor који потврђују највиши стандард практичних знања у заштити података у међународним релацијама.
Учесници су великог броја међународних скупова на тему заштите података о личности, а неки од њих били су представници Србије, чак били и руководиоци у најрепрезентативнијим међународним телима у области заштите података о личности, као што су Група 29 или Биро Конвенције 108 СЕ, а неки ангажовани и као формални експерти СЕ у припреми закона о заштити података о личности појединиих европских земаља.
