Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је Уставном суду Републике Србије Предлог за утврђивање неуставности члана 45 став 4 Закона о заштити конкуренције.
Реч је о одредби која предвиђа да подаци које "заштити" Комисија за заштиту конкуренције "немају својство информација од јавног значаја у смислу закона којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја". Тако се наведени подаци желе у потпуности, независно од околности, искључити од домашаја јавности, што је потпуно супротно решењима из Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја којим се на јединствен начин уређује остваривање права јавности.
У досадашњој пракси Повереник је, имајући у виду међународне стандарде у вези с тим да у случају "сукоба закона" поводом права на приступ информацијама од јавног значаја, закон који уређује то право представља леx специалис односно има предност, а посебно од изричите одредбе нашег Закона о слободном приступу информацијама по којој се права из тог закона могу изузетно подврћи ограничењима прописаним само тим законом, одлучујући по жалбама заузимао став у корист права јавности и у вези са поменутим "заштићеним" информацијама. Ради се о ставу да се у сваком конкретном случају мора ценити могућност ограничавања права јавности, а да се то право никад не може унапред, априори искључити.
Али, независно од поступања Повереника, присуство наведене одредбе Закона о заштити конкуренције у правном поретку објективно изазива сукоб закона, доводи у питање Уставом зајемчено јединство правног система, и самим тим производи конкретне дилеме код поступајућих органа.
Осим тих проблема, присуство овакве одредбе у правном поретку неизбежно асоцира на могуће злоупотребе, односно стављање те одредбе у функцију нелегитимних интереса, нпр. корупције. С тим у вези, повереник подсећа на већ фамозни Уговор о пружању услуга управљања Железаром Смедерево са ХПК МАНАГЕМЕНТ из Београда и ХПК ЕНГИНЕЕРИНГ Б.В. из Амстердама. Тада су надлежни, позивајући се на одредбу Закона о заштити конкуренције, увид у садржину овог уговора закљученог са екипом контраверзних бизнисмена, ускратили и јавности и Поверенику. Иако је још приликом потписивања уговора најављено да ће бити доступан јавности, чак и данас, и поред налога Повереника и након што је од закључења уговора прошло више од три године, а Железара Смедерево прешла у страно власништво, јавност није добила информације о садржини Уговора, међусобним обавезама уговорних страна и ефектима. Само незванично, али прилично поуздано, у јавност су стигли подаци да су ефекти уговора били катастрофални и да је та година пословања извесно једна од најгорих у историји Железаре. Информације о евентуалној користи коју је неко од тога имао, као и одговорности, изостале су потпуно.
