Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић одговорио је на посланичка питања која је народни посланик Александар Марковић поставио на седници Народне скупштине 4.10.2018.
Констатујући да су сва питања заснивана на паушалној дисквалификаторској оптужби да "повереник злоупотребљава функцију", без навођења иједног јединог аргумента, и поред тога да се таква тзв.капциозна питања у озбиљном свету сматрају неозбиљним и недопуштеним, као и чињенице да Влада и други државни органи на посланичка питања генерално, практично и не одговарају, повереник је уважавајући значај који Устав придаје институту посланичког питања, и овај пут одговорио.
Питања као - који закон или пропис, која одредба или ко овлашћује (повереника или било кога другог) на "злоупотребљавање функције", очигледно су лишена смисла. Просто, ниједан закон, ниједан пропис, нико не може овластити никога да злоупотребљава функцију.
О наводној "злоупотреби функције" говори податак да је у бар хиљаду случајева законитост одлука Повереника била предмет судске контроле, а да је у само око 3 % случајева суд одлуке Повереника поништио и вратио их на поновни поступак, захтевајући додатно образложење, а ниједну одлуку Повереника није преиначио као незакониту.
Описану праксу је апсурдно доводити у везу са било каквом "злоупотребом". Зато се просто намеће питање - Треба ли да претпостављамо да је повереник нешто попут доктора Џекила и мистер Хајда, па да вршећи функцију у поступцима заштите права, делује готово беспрекорно, али да функцију "злоупотребљава", тако што се некако и негде "бави политиком"?
Констатујући да посланик чак није то ни покушао да објасни, повереник је подсетио да ако под политиком подразумевамо активности људи усмерене на стварање и поштовање правила по којима друштво функционише, што свакако подразумева и јавно изношење личног става о кршењу тих правила, или о стварима као што су корупција, криминал, нерационалност или глупост, онда је то нешто што се не може и не сме забранити ни једном појединцу, па ни личности која врши функцију повереника.
И иначе, чак и оно што се колоквијално означава као "страначка" активност, према важећем закону није поверенику забрањено, забрањено је само да буде функционер политичке странке. Ствар је личног става актуелног повереника, то да већ скоро 15 година није члан ни једне политичке странке.
О некаквом "нападу" на Марковићевог колегу, Мартиновића, апсурдно је говорити. Оно што је повереник урадио и рекао није био никакав напад, већ, то је опште познато, само одговор на тешке увреде и лажи.
На оптужбу да је повереник "пајташ" опозиције, одговорио је да лишена било каквог основа, а да је то што представници опозиције истовремено критикују Мартиновића коинциденција која је сасвим логична, имајући у виду екстремну недостојност Мартиновићевих иступа.
Повереник је подсетио да позиција независног контролног органа носиоца функције, по логици ствари, најчешће конфронтира са влашћу, не с опозицијом. С тим у вези подсетио је и на то да је прву уопште поднету кривичну пријаву поводом кршења права на заштиту података о личности, Повереник поднео, о њој јавно говорио и писао, поводом робусне повреде тих права чланова и симпатизера управо Марковићеве, тада опозиционе СНС, на локалним изборима у Бору у лето 2010.
Подсетио је такође, и на чињеницу да је међу политичким странкама, по броју обраћања Поверенику са захтевима за заштиту права на приступ информацијама, као и по броју решења донетих у њену корист, лидер његова СНС. И то тако убедљиво да лидерство одржава и данас, иако већ годинама, откад је на власти, не подноси жалбе Поверенику, напротив, жестоко га напада и води активности на снижавању законом утврђеног нивоа права.
