Сагласно одредбама члана 8. тачка 1. Закона о заштити података о личности (Сл. гласник РС, бр. 97/2008, 104/2009-др.закон, 68/2012 - одлука УС и 107/2012) правни основ за прикупљање и даљу обраду података о личности може бити законско овлашћење или пуноважан пристанак лица о чијим подацима се ради, дат на начин и под условима прописаним одредбама чланова 10. и 15. Закона о заштити података о личности. Изузеци од наведеног правила да правни основ обраде података о личности може бити законско овлашћење или пристанак лица о чијим подацима се ради, прописани су одредбама чл. 12. и 13. Закона.
Одредбама члана 1. ст. 1. и 2. Закона о личној карти („Сл. гласник РС“, бр. 62/2006 и 36/2011) уређени су појам и сврха личне карте, па је истим одредбама прописано да је лична карта јавна исправа којом грађани Републике Србије доказују свој идентитет, а да у складу са законом, лична карта служи и као доказ о другим чињеницама које су у њој садржане.
Правна регулатива којом је уређена организација, делатност, начин и услови рада, као и друга питања од значаја за јавно бележништво садржана је у одредбама Закона о јавном бележништву („Сл. гласник РС“, бр. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - др. закон, 93/2014 - др. закон, 121/2014, 6/2015 и 106/2015).
Сагласно одредбама члана 2. став 4. Закона о јавном бележништву јавни бележник је стручњак из области права, именован од стране министра надлежног за правосуђе, који на основу јавних овлашћења прихвата од странака изјаве воље и даје им потребну писмену форму и о томе издаје исправе које имају карактер јавних исправа, чува оригинале тих исправа и друге поверене документе, издаје преписе исправа, јавно потврђује чињенице, даје странкама савете о питањима која су предмет његове делатности и предузима друге радње и врши друге послове одређене законом, а сходно одредбама члана 6. истог закона јавнобележничке исправе су исправе о правним пословима и изјавама које су саставили јавни бележници (јавнобележнички записи), записници о правним и другим радњама које су обавили или којима су присуствовали јавни бележници (јавнобележнички записници) и потврде о чињеницама које су посведочили јавни бележници (јавнобележничке потврде), нејавне исправе које су потврдили јавни бележници (јавнобележничка солемнизација), као и нејавне исправе код којих је јавни бележник оверио потпис, односно оверио аутентичност преписа, превода или извода (јавнобележничке овере).
Дужност чувања одређених врста јавнобележничких исправа прописана је одредбама члана 110. наведеног закона, па је тако ст. 3. и 4. исте одредбе утврђено да је преписе јавнобележничких овера и јавнобележничке потврде јавни бележник дужан да чува три године, као и да преписе овера превода јавни бележник који има својство судског преводиоца дужан да чува у складу са прописом који уређује поступање судских преводилаца.
Одредбама члана 97. Закона прописано је да се правила о оверавању, документима потребним за оверу, уписивању оверених исправа у књиге јавног бележника и друга питања везана за овере исправа која нису уређена овим законом, ближе уређују Јавнобележничким пословником.
Сагласно одредбама члана 34. став 1. Јавнобележничког пословника („Сл. гласник РС“, бр. 62/2016) јавни бележник утврђује идентитет учесника увидом у његову личну карту, путну исправу, возачку дозволу или други службени документ са фотографијом, а ако то није могуће, саслушањем два сведока идентитета, док је одредбама члана 38. став 1. и 2. истог пословника прописано да ако учесник поднесе биометријски службени документ који је издао надлежни орган Републике Србије, јавни бележник врши увид у његову садржину употребом електронског читача, као и да је дужан да копира сваки службени документ и сваку другу исправу на основу које је утврдио идентитет странке и да копију приложи у јавнобележнички спис. Одредбама члана 39. Јавнобележничког пословника надаље је прописано да се правила о утврђивању идентитета учесника увидом у службене документе примењују и на остале субјекте у поступку састављања јавнобележничке исправе, ако законом или овим пословником није предвиђено другачије.
Одредбама члана 84. ст. 1. и 2. Јавнобележничког пословника прописано је да је јавни бележник дужан да копира сваку исправу коју је оверио и да ту копију чува у својој архиви три године, као и да ако је приликом оверавања исправе јавни бележник утврђивао идентитет подносиоца исправе или његово овлашћење за заступање, односно идентитет сведока, дужан је да копира службене документе и друге исправе које су му дате на увид и да њихове копије повеже с копијом исправе коју је оверио.
Дакле, наведеним прописима регулисана је обрада овим прописима утврђених података о личности лица од стране јавних бележника, приликом обављања јавнобележничке делатности.
