Osnovne teme razgovora bile su položaj Srbije u procesu evropskih integracija i problemi koje Srbija ima u planiranju i ostvarivanju ciljeva koja se odnose na ljudska prava i funkcionisanje pravne države.
Ambasador se interesovao za stavove poverenika u vezi sa uspostavljanjem novog zakonodavnog okvira u oblastima ljudskih prava koja Poverenik štiti, za probleme u vezi sa donošenjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonama o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Poverenik je podsetio da je nadležnima pokušao pružiti najveću moguću pomoć, posebno u pripremi novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pripremivši kompletan Model novog zakona, usklađen sa standardima EU i stavivši ga Vladi na raspolaganje. Nažalost, to je ostalo bez efekata, budući da nije bilo spremnosti da se pomoć prihvati pa je, umesto Modela koji je dobio najširu podršku stručne javnosti, u javnu raspravu stavljen Nacrt zakona koji je daleko ispod očekivanog i nužnog nivoa.
Predmet razgovora je bio i o odnos izvršne i zakonodavne vlasti prema instituciji Poverenika, posebno razmatranje Godišnjeg izveštaja Poverenika, a Аmbasador je kao veoma vredno i korisno ocenio delovanje Poverenika kao nezavisne institucije i iskazao spremnost njegove zemlje da pomogne daljem razvoju i jačanju institucije.
Razgovarano je i o uslovima, utvrđenim našim zakonom, pod kojima se britanski i drugi strani subjekti mogu u Srbiji baviti obradom podataka o ličnosti.
