Saopštenja

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti danas je u Beogradu, u hotelu „Metropol Palas“, svečano obeležio dva jubileja – dvadeset godina od kako je prvi put u Republici Srbiji donet Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i petnaest godina od donošenja zakona kojim je ustanovljena nadležnost Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

U svečanosti si učestvovali ministarka državne uprave i lokalne samouprave – Jelena Žarić Kovačević, zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji – Plamena Halačeva, Poverenik – Milan Marinović, zamenica Poverenika – Sanja Unković, kao i Dominik Tijeri – u ime Misije OEBS u Srbiji.

Ministarka Žarić Kovačević čestitala je jubilej instituciji Poverenika i podsetila na značaj jednog od prvih nezavisnih organa državne uprave.

„Danas obeležavamo dvadeset godina požrtvovanog i iskrenog rada na izgradnji stabilne i nezavisne institucije od visokog poverenja i integriteta, institucije koja je s pravom zadobila najveći stepen poverenja građana Srbije, kontinuirano radeći u njihovom interesu i svesrdno podržavajući osnovno ljudsko pravo – pravo javnosti da zna, a uz stalno usmeravanje domaćih organa javne vlasti da budu otvoreni i transparentni“, izjavila je ministarka.

Okupljenima se obratila i zamenica ambasadora EU u Srbiji, Plamena Halačeva.

„Ovaj jubilej nije samo prilika da proslavimo institucionalne uspehe Poverenika, već i trenutak za razmišljanje o izazovima s kojima smo se suočavali i o radu koji nas tek čeka. Moramo priznati brojne postignute uspehe — poput aktivne uloge Poverenika u sprovođenju zakona o zaštiti podataka, napora u borbi protiv nezakonite obrade ličnih podataka i rešavanja hiljada pritužbi u vezi s pravom građana na pristup informacijama. Ipak, takođe moramo prepoznati oblasti u kojima je dalji napredak neophodan. Iako je zakon napravio značajan iskorak u usklađivanju okvira za zaštitu podataka u Srbiji sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) EU, i dalje postoje praznine u sprovođenju kazni za kršenja. Te praznine naglašavaju važnost nastavka zalaganja za jače sankcije i robusnije mehanizme sprovođenja, kako bismo osigurali potpunu zaštitu prava pojedinaca“, istakla je Halačeva.

Poverenik Milan Marinović naglasio da je uveren da će se u vremenu pred nama podići svest građana o tome ko je Poverenik, odnosno koja je njegova uloga i značaj za ljudska prava koja štiti.

„Kada podignete kuću treba je održavati i stalno u nju ulagati kako se za 20 godina postojanja ne bi urušila. Tako vam je i sa institucijama. Ako ih ne održavate, popravljate, aktivno radite na njihovom očuvanju i unapređenju, institucije, poput kuće, mogu da se uruše i sasvim propadnu. Neke su i doživele tu neslavnu sudbinu. Srećom, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije doživeo lošu sudbinu. U trenutku mog izbora na funkciju Poverenika, krajem jula 2019. godine, u službi Poverenika bilo je 84 zaposlena da bi danas imali 122, sa tendencijom da do kraja sledeće godine broj zaposlenih dostigne i preko 150“, rekao je on.

Zamenica Poverenika Sanja Unković ukazala je na značaj edukacije studenata, koju Služba Poverenika sprovodi kroz studijske programe na nekoliko fakulteta u Republici Srbiji, ali i cilj da se i kroz formalno obrazovanje najmlađih podigne svest o oblasti zaštite podataka o ličnosti. Napomenula je značaj regionalnih kancelarija Poverenika u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu kao približavanje ove institucije građanima van Beograda.

„U oblasti zaštite podataka o ličnosti institucija je rasla od nekoliko predmeta godišnje do nekoliko hiljada predmeta, od samo nekoliko do preko 20 inspektora sada. Takođe, na početku rada institucije od svega nekoliko u ovoj oblasti broj je sada više od 40 zaposlenih. Nekada je za rad u ovoj Službi bila neophodna diploma pravnog fakulteta a danas se zahteva i poznavanje informacionih tehnologija zbog rizika koje donosi veštačka inteligencija“, zaključila je Unković.

Dominik Tijeri naglasio je da se aktivnosti Poverenika ne ogledaju samo u doprinosu zaštiti podataka o ličnosti već i u rastu poverenja u institucije koje te podatke štite. Institucija Poverenika pokriva prava na kojima se zasnivaju osnovni principi rada Misije OEBS u Srbiji: zaštita ljudskih prava, vladavina prava i poverenje u rad organa javne uprave.

Poverenik se zahvalio na dosadašnjoj pomoći međunarodnih i domaćih institucija, bez koje ova institucija ne bi mogla efikasno da obavlja svoju funkciju.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti svečano je danas u Kragujevcu otvorio treću kancelariju van sedišta u Beogradu. Kancelarija se nalazi u prostorijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, na adresi Liceja Kneževine Srbije br. 1.

Poverenik Milan Marinović istakao je da je ovo treća regionalna kancelarija Poverenika, pored kancelarija u Novom Sadu i Nišu i da će i ona olakšati komunikaciju građana sa Poverenikom u ovom delu Srbije i uspostaviti brži i efikasniji sistem rešavanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti.

Pored Poverenika Milana Marinovića, gostima i predstavnicima medija obratio se i član Gradskog veća za privredu Radomir Erić, koji je istakao značaj otvaranja kancelarije Poverenika u Kragujevcu.

„U godini kada obeležavamo dve decenije od primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji predstavlja efikasan alat za kontrolu vlasti, mi govorimo o nesavesnim advokatima i pojedinim građanima koji izvrću smisao zakona na teret najslabijih i najneopremljenijih organa vlasti. Tu mislim na preko 1,000 škola, 4,000 mesnih zajednica, bolnica, ustanova kultura, obdaništa, onih koji moraju da koriste svoje i ovako već ograničene resurse na odgovaranje na njihove besmislene zahteve. Na taj način ti pojedinci oštećuju siromašne budžete ovih organa vlasti, ali i budžet Republike Srbije. Tako je do sada naloženo da se advokatima isplati preko 62,500,000 dinara. Realno šteta je neuporedivo veća jer to iziskuje i angažovanje dodatnih ljudskih i materijalnih resursa, tonere, papire, troškove poštanskih usluga, prekovremeni rad zaposlenih. Do 2019. godine ukupan procenat žalbi izjavljenih preko advokata bio je u proseku 4%, dok je u 2023. godini udeo žalbi izjavljenih preko advokata 82%. Tako je Poverenik ranije u proseku primao 3,627 žalbi a u 2023. godini je izjavljeno 16,711 žalbi. Sa druge strane svi oni koji zakon koriste u predviđenu svrhu ne mogu da ostvare to pravo jer su organi vlasti preopterećeni enornom količinom ovih zahteva.“, izjavio je Poverenik Milan Marinović povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna koji se održao danas u Privrednoj komori Srbije.

On je dalje istakao da je simbol ovogodišnjeg skupa sat koji otkucava 5 do 12 i time označava da je kucnuo poslednji čas da se reaguje kako ne bi došlo do katastrofe.

Na kraju izlaganja je Poverenik Marinović rekao da se nada da ćemo dogodine, na obeležavanju Dana prava javnosti da zna moći da pričamo o pravom ostvarivanju prava bez njegovih daljih zloupotreba. Najavljenim Izmenama zakona, naša težnja je da se vrati pravi smisao ovom pravu.

U uvodnom izlaganju govorili su i predstavnici stranih delegacija nj.e. Jan Bratu šef Misije OEBS u Srbiji, g. Janoš Babić šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, gđa Plamena Halačeva zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji i gđa Naida Zečević Bin direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj u USAID Srbija dajući podršku instituciji Poverenika u težnji da ovo pravo očuva i unapredi.

Ove godine Poverenik je dodelio sledećim organima priznanje za doprinos afirmisanju prava javnosti da zna: u kategoriji republičkih organa dodeljena je Republičkom sekretarijatu za javne politike; u kategoriji pokrajinskih organa dodeljena je Upravi za imovinu AP Vojvodine; u kategoriji lokalnih organa javne vlasti dodeljena je opštini Kanjiža; u kategoriji pravosudnih organa dodeljena je Višem sudu u Pirotu; u kategoriji ostalih organa vlasti, nagrada je dodeljena OŠ „Kralj Petar Prvi“ iz Niša. Glavna nagrada, za poseban doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama (statueta) nije dodeljena ove godine.

V.d. pomoćnica generalnog sekretara Slavoljupka Pavlović predstavila je najnoviju publikaciju broj XIII sa mišljenjima Poverenika iz ove oblasti.

Na kraju skupa v.d. pomoćnik generalnog sekretara Zlatko Petrović predstavio je nova unapređenja Jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koja olakšavaju organima vlasti i korisnicima upotrebu ovog sistema.

Predstavnici nezavisnih nadzornih organa koji se bave zaštitom podataka o ličnosti u regionu Zapadnog Balkana, i to Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije g. Milan Marinović i zamenica Poverenika gđa Sanja Unković, direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama Crne Gore g. Čedomir Mitrović sa članovima Saveta Agencije g. Muhamedom Đokajem i g. Zoranom Vujičićem, i direktor Agencije za zaštitu ličnih podatka u Bosni i Hercegovini dr. Dragoljub Reljić sa svojim zamenikom g. Antom Borasom i pomoćnicom direktora gđom Samirom Čamparom, a povodom promene politika privatnosti kompanije Meta i platforme „X“ u odnosu na obradu podataka o ličnosti u svrhu razvoja veštačke inteligencije, na sastanku održanom u Sarajevu 4. septembra 2024. godine, saglasili su se o sledećem:

1. Konstatuje se da su navedene kompanije započele obradu podataka o ličnosti u svrhu razvoja veštačke inteligencije bez prethodnog obaveštavanja korisnika njihovih usluga u državama Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije.
2. Konstatuje se da ove kompanije nisu odredile svog predstavnika za obradu podataka o ličnosti u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

U cilju ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti građana predstavnici nezavisnih nadzornih organa sve tri države saglasni su da zajednički nastupaju prema navedenim kompanijama te da u tom cilju koordiniraju sve aktivnosti koje preduzimaju u ovim slučajevima. Ova inicijativa će biti otvorena za sve druge nezavisne nadzorne organe Zapadnog Balkana i zemlje Istočnog partnerstva.

Predstavnici sva tri nezavisna nadzorna organa će se zajednički obratiti Evropskom odboru za zaštitu podataka (EDPB) i; Komisiji za zaštitu ličnih podataka Republike Irske (Data Protection Commission) kao nadležnim organima za postupanje prema ovim kompanijama u Evropskoj uniji.

Radi što lakše koordinacije ostvarivanja ciljeva inicijative predstavnici sva tri nezavisna nadzorna organa su saglasni da direktoru Agencije za zaštitu ličnih podataka Bosne i Hercegovine dr Dragoljubu Reljiću bude poverena ova koordinacija.