Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, uputio Zdravstvenom centru „Dr Dragiša Mišović“ u Čačku Upozorenje u kome ukazuje da snimanje prstiju zaposlenih u svrhu kontrole korišćenja radnog vremena predstavlja nedopuštenu obrada ličnih podataka u smislu čl. 8. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Poverenik je naložio Centru da ga u roku od 15 dana obavesti o merama preduzetim za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti radi eventualnog preduzimanja daljih mera.
S tim u vezi, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Veći broj radnika Zdravstvenog centra koji su smatrali da je kontrola radnog vremena organizovana na način koji ugrožava njihovu privatnost, obratio se Povereniku sa zahtevom za zaštitu prava.
Nakon sprovedenog nadzora utvrđeno je da je u Centru organizovano uzimanje otisaka prsta, tačnije snimanje prsta iz tri tačke i pretvaranje u algoritam za otiske prstiju jedinstven za svakog zaposlenog, koji bi se čuvao u centralnom serveru i na osnovu koga bi se vršila identifikovanje zaposlenog prilikom dolaska i odlaska s posla. Uvođenjem biometrijskih mera imajući u vidu svrhu obrade vređa se princip srazmernosti, kao jedan od osnovnih principa utvrđen Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Takva obrada je prekomerna i nesrazmerna i predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca, jer se svrha obrade može postići i na mnoge druge, manje invazivne načine. Budući da za takvu obradu podataka ne postoji ni zakonom utvrđen osnov, ni saglasnost zaposlenih, usledilo je ovo Upozorenje. Očekujem od rukovodstva Centra da u skladu sa istim postupi, a u slučaju potrebe biće preuzete i druge mere.
Ovaj slučaj karakterističan je po tome što se prvi put kod nas na formalan način otvara problem u vezi sa obradom biometrijskih podataka o ličnosti. Stoga je dobra prilika da još jednom upozorim na to da Srbija nema nikakav zakon koji bi na opšti i sistemski način uređivao obradu biometrijskih podataka. Ako to ostane tako, imajući u vidu da je reč o pitanju koje je za mnoge građane veoma delikatno sa pravnog, etičkog, psihološkog, religijskog i drugih aspekata izvesno ćemo se s tim u vezi suočavati sa sve češćim i sve većim problemima.
Da bi te probleme, u odsustvu zakona, koliko toliko predupredili moramo insistirati na primeni prihvaćenih međunarodnih standarda zasnovanih pre svega na Direktivi 95/46/EZ, standarda po kojima je obrada biometrijskih podataka dopuštena samo kada je izričito predviđena zakonom odnosno neophodna. A još jednom naglašavam da odgovoran odnos prema obradi biometrijskih podataka zahteva da se ona što pre uredi zakonom.“
