Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je predsednici Visokog saveta sudstva i ministarki pravde pisma u kojima izražava nezadovoljstvo i zabrinutost zbog izostajanja koraka koje je očekivao, nakon upozorenja koja im je ranije uputio pokušavajući da skrene njihovu pažnju na, najblaže rečeno, teško shvatljivu situaciju u vezi sa postupanjem Prvog osnovnog suda u Beogradu u postupku 9-I-26531/11.
Ocenjujući da je izostanak tih koraka, bez obzira da li je uzrok odsustvo volje ili odsustvo snage, nešto što može imati štetne posledice čiji značaj daleko prevazilazi značaj jednog sudskog postupka, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Prvi osnovni sud oglasio se nenadležnim i odbio da sprovede postupak izvršenja odnosno prinudne naplate novčanih kazni koje je Poverenik, postupajući po zakonu, izrekao Višem sudu u Beogradu. Rešenje po prigovoru koji je Poverenik povodom toga podneo, umesto u roku od 5 dana (koji je utvrđen zakonom i čije propuštanje zakon definiše kao „nesavestan" rad) Sud je doneo nakon 90 dana i to tek posle mog obraćanja VSS i Ministarstvu pravde.
Ako se flagrantna neažurnost možda, bar donekle, može „objašnjavati" preopterećenošću Suda, nešto drugo, mnogo važnije, je neobjašnjivo.
Naime, Sud se oglasio nenadležnim, iako svi drugi sudovi, kao nadležni postupaju po predlozima za izvršenje Poverenika, a i on sam je ranije u identičnom slučaju po predlogu za izvršenje protiv drugog izvršenika, postupajući kao nadležan, dozvolio, odnosno sproveo predloženo izvršenje.
Kod takvog stanja stvari nameću se pitanja na koja je vrh srpskog pravosuđa duguje srpskoj javnosti odgovore. Kako je moguća i čime je objašnjiva praktično karikaturalna situacija u kojoj su svi sudovi u republici nadležni za postupanje po predlogu za izvršenje koje podnosi Poverenik, a samo jedan nije? I kako je moguće i čime je objašnjivo da je i taj Sud bio nadležan a „prestao" da bude tek kada je izvršenje trebalo sprovesti protiv njemu nadređenog, Višeg suda u Beogradu? Ako su ovakva „konvulzivna" postupanja sudova moguća u postupku u kome učestvuje državni organ, šta mogu da očekuju tzv. „obični" građani?
Dodatnu senku na situaciju baca činjenica da se za ovakvu „kopernikansku" promenu stava o nadležnosti Prvi osnovni sud odlučio u predmetu u kome Viši sud u Beogradu već duže od godinu dana grubo vređa prava stranke u postupku nepostupajući po nalogu iz rešenja Poverenika i neplaćajući kazne koje su mu izrečene, iako je i jedno i drugo po zakonu dužan da čini.
Nesporno postoji potreba da svi zajedno damo doprinos poljuljanom ugledu našeg pravosuđa. Ali to nikako nije moguće ako sami ljudi iz pravosuđa, bez obzira da li su rukovođeni lažnom solidarnošću, respektom prema hijerarhijski nadređenim ili nečim još gorim, vuku poteze koji izazivaju više nego ozbiljne sumnje u vezi sa ostvarivanjem principa zakonitosti i pravičnosti."
