Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ocenio je danas da svi poslodavci koji, u svrhu evidencije prisutnosti zaposlenih na poslu odnosno radi kontrole korišćenja radnog vremena primenjuju ili nameravaju da primene mere obrade biometrijskih podataka moraju da vode računa o tome da takve mere, u najvećem broju slučajeva mogu biti neopravdane i suprotne zakonu.
Naglašavajući da takve mere, od kojih je najčešća obrada otisaka prstiju zaposlenih, čak i kad se primenjuju uz formalnu saglasnost, po pravilu, predstavljaju nedopuštenu obradu podataka Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio sledeće:
„Poslodavci, na osnovu Zakona o radu i Zakona o evidencijama u oblasti rada, naravno, imaju pravo da obrađuju podatke o radnom vremenu i njegovom korišćenju u okviru evidencija koje su tim zakonima propisane. Za obradu svih drugih podataka koji nisu propisani zakonom dužni su da pribave saglasnost lica o čijim podacima se radi. Međutim, čak i kad postoji pristanak zaposlenih za prikupljanje biometrijskih podataka (snimanje otisaka prstiju) to ne znači da je takva obrada podataka dozvoljena.
Naime, jedan od osnovnih načela Zakona o zaštiti podataka ličnosti je načelo srazmernosti. Ono podrazumeva da je dozvoljeno obrađivati samo one podatke koji su očigledno potrebni i primereni za postizanje svrhe. Obrada podataka koji su po broju ili vrsti nesrazmerni svrsi je prema odredbi čl. 8 tač. 7. Zakona je nedozvoljena.
U pravnom poretku Srbije i pored više upozorenja Poverenika još uvek ne postoji zakon koji opšte principe utvrđene Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti preciznije uređuje u oblasti biometrijskih podataka. Međutim, budući da je zaštita podataka o ličnosti Ustavom zajamčeno ljudsko pravo, na njegovu zaštitu se shodno čl. 18 st. 3 Ustava odnose važeći međunarodni standardi, kao i praksa međunarodnih institucija koje nadziru ostvarivanje tih standarda.
S tim u vezi, podsećam na jedan od fundamentalnih dokumenata u ovoj oblasti - Direktivu Evropskog parlamenta i Saveta 95/46 EZ o zaštiti građana u vezi sa obradom podataka o ličnosti i o slobodnom kretanju takvih podataka; kao i na standarde i smernice Article 29 – Data Protection working Party (Radno telo 29), institucije osnovane na osnovu čl. 29 navedene Direktive.
Stavovi ovog tela u vezi sa obradom biometrijskih podataka su poznati i zasnivaju se na shvatanju da ona predstavlja posebno invazivan i rizičan prodor u privatnost pojedinca. Ti stavovi stoga podrazumevaju striktnu procenu u pogledu srazmernosti određenih podataka. Obrada biometrijskih podataka dozvoljena je samo kad je nužna i neophodna (pristup zaštićenim prostorijama ili zonama, čuvanje tajni i sl.), a uvođenje biometrijskih mera samo radi kontrole korišćenja radnog vremena je prekomerno, nesrazmerno i predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca."
