Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je neophodno obezbediti doslednu primenu normi o odgovornosti za kršenje prava javnosti i neizvršavanje obaveza koje prema javnosti, odnosno građanima imaju svi subjekti koji u njihovo ime vrše vlast ili raspolažu javnim novcem i javnim resursima.
Poverenik upozorava da se praktično potpuni izostanak odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja neminovno negativno odražava i na sve napore u borbi protiv korupcije, kriminala i zloupotreba. Naglašavajući da postoje posebno indikativni problemi u vezi sa pristupom informacijama o radu državnih odnosno javnih preduzeća, poverenik Rodoljub Šabić izjavio je i sledeće:
„U 186 slučajeva državna i javna preduzeća na raznim nivoima nisu informacije učinile dostupnim ni nakon naloga poverenika iako su po zakonu rešenja poverenika obavezujuća, konačna i izvršna. Iako, u odnosu na ukupan broj predmeta kod poverenika, ovaj broj izgleda zanemarljiv, nije tako. Osim što na uskraćene informacije javnost, odnosno građani, imaju načelno pravo, iza njih bi se mogle „kriti" i stvari koje su u antikorupcijskom kontekstu veoma interesantne. Zato je posebno zabrinjavajuće da velika preduzeća poput „Telekoma", „Srbijagasa", „Železnica Srbije", „PTT Srbija" i sl. imaju veliki broj neizvršenih rešenja.
Poverenik je na traženje lica odnosno subjekata po čijim žalbama je doneo rešenja, u skladu sa zakonom, izricao kazne, penale zbog neizvršenja rešenja ali i to daje skromne efekte. Danas sam npr. doneo drugo rešenje o kažnjavanju „Galenika" a.d. jer i nakon što je platila prvu kaznu nije tražiocu stavila na raspolaganje informacije o donacijama i sponzorstvima.
Neprihvatljivo je, čak i cinično, javnim novcem plaćati kazne zbog kršenja zakona i neizvršavanja obaveza i istrajavati u tome, računajući na to da se ništa lično ne rizikuje.
Odavno upozoravam da drugi mehanizmi koji bi trebali da obezbede sprovođenje zakona, a koji nisu u rukama poverenika, nažalost ne funkcionišu. Po slovu zakona Vlada je dužna da u slučaju potrebe prinudnim putem obezbedi izvršenje rešenja, ali ona to godinama, od početka primene zakona, ne čini. Ne funkcioniše ni mehanizam odgovornosti za kršenje zakona. Nadležno ministarstvo u toku 2011. i 2012. nije pokrenulo nijedan prekršajni postupak zbog kršenja zakona protiv odgovornih lica.
Važno je da se ovakav odnos promeni. Dosledna primena odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i kažnjavanje zbog njihovog kršenja sigurno mogu dati bitan doprinos antikorupcijskim naporima i uspostavljanju odgovornijeg, racionalnijeg i efikasnijeg sistema."
