Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je u pismu upućenom predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću, sugerisao Vladi da amandmanima izmeni neka rešenja iz teksta Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je Vlada nedavno utvrdila i dostavila Narodnoj skupštini.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić izjavio je sledeće:
„Smatrao sam svojom obavezom da ukažem na to da Predlog, čije donošenje naravno, načelno podržavam, sadrži jedan broj rešenja koja bi amandmanima moglo i valjalo učiniti jasnijim i preciznijim, ali i rešenja koja je potrebno brisati.
Pre svega, čl.45. st.2 Predloga zakona, koji omogućava organima bezbednosti da iz razloga "državne i javne bezbednosti" i to "sve dok razlozi traju", uskrate organu koji treba da štiti podatke o ličnosti uvid u relevantne podatke, zbirke podataka, pa čak i pristup u prostorije.
Ovakvi rastegljivi i fluidni osnovi za ograničenje zaštite ljudskih prava, bi trebalo da su stvar prošlosti. Oni ostavljaju mogućnost za zloupotrebe i bitno hendikepiraju mogućnosti za delotvornu zaštitu podataka o ličnosti, bez obzira na to kom organu ta zaštita bude poverena. U konkretnom slučaju, stvar dodatno komplikuje i čini kontroverznom to što se kao organ nadležan da štiti podatke o ličnosti predviđa već postojeći državni organ - Poverenik za informacije. A taj organ, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, izričito ima pravo uvida, bez ograničenja, u svaki nosač informacija u posedu organa vlasti.
Mogućnost za diskreciono, izuzetno značajno sužavanje ovlašćenja nadležnog organa u postupku kontrole i zaštite prava je u suprotnosti ne samo sa postojećim ovlašćenjima Poverenika za informacije, nego i sa standardima koji su utvrđeni međunarodnim dokumentima, koje smo potpisali. Odredbe Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka i Dodatnog protokola uz Konvenciju kojima se uređuje položaj nadzornih organa, a koje pored ostalog predviđaju i ovlašćenja da se bez ograničenja umešaju u sve pravne postupke i ukažu na kršenje prava, uključujući i ovlašćenja da samostalno vode istragu su drastično suprotne rešenju iz čl.45 st.2. Zato deluje gotovo ironično što se takvo rešenje Skupštini predlaže istovremeno kad i ratifikacija Protokola.
Zbog toga čl.45 st.2 treba brisati iz teksta Predloga zakona. S tim u vezi obratio sam se Zaštitniku građana koji će radi preventivnog delovanja na zaštiti ljudskih prava podneti odgovarajuće amandmane, ali mislim da bi bilo jako dobro ako bi to i Vlada učinila.
Vladi sam skrenuo pažnju i na to da je predviđeni rok za stupanje na snagu zakona sasvim nerealan. Činjenica je da Vlada i njene nadležne službe, ni posle tri i po godine od početka primene zakona, nisu obezbedili uslove čak ni za izvršavanje poslova iz postojećeg delokruga Poverenika. Zbog toga služba Poverenika, i pored ogromnog priliva predmeta, radi samo sa 7 umesto sa 21 predviđenim radnikom. Bilo bi neodgovorno samozavaravanje verovati u mogućnost da ta služba, s takvom podrškom, u tim okolnostima i u takvom kratkom roku preuzme višestruko, neuporedivo veće obaveze, u oblasti zaštite podataka o ličnosti.“
