Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Poseban vanredni izveštaj o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u državnim preduzećima.
S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić izjavio je sledeće:
„Članom 36. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja utvrđeno je da Poverenik svake godine podnosi Narodnoj skupštini Godišnji izveštaj. Stavom 2. istog člana Zakona predviđeno je da pored Godišnjeg izveštaja Poverenik može podneti Narodnoj skupštini i druge posebne izveštaje onda kada on oceni da je to potrebno.
Ovaj izveštaj je posledica ocene da je potrebno skrenuti pažnju Narodne skupštine na zabrinjavajuće loš odnos značajnog dela državnih preduzeća prema obavezama koje ona imaju po Zakonu.
Povereniku je podneto ukupno 650 žalbi protiv državnih preduzeća. Postupak je do sada okončan u 541 slučaj. U 39 slučajeva žalba je odbijena ili odbačena, u 502 slučaja žalba je bila osnovana. Od toga u 205 slučaja Poverenik nije morao da donosi formalno rešenje kojem bi naložio davanje informacija, nego je preduzeće nakon prve intervencije Poverenika, odnosno zahteva za izjašnjenje davalo tražiocu informacije koje je prethodno uskratilo. U 297 slučajeva Poverenik je morao donositi rešenje kojim je nalagao davanje informacija. Iako su ta rešenja konačna, obavezujuća i izvršna državna preduzeća nisu po njima postupila u 113 slučajeva. Istovremeno, pravni mehanizmi koji bi, po zakonu, trebali da obezbede prinudno izvršenje rešenja, ne funkcionišu.
Iako broj neizvršenih rešenja u odnosu na ukupan broj predmeta kod Poverenika (21.600) ili ukupan broj žalbi (15.300) ne izgleda velik, ni relativno ni apsolutno, njegova specifična težina se ne bi smela potcenjivati.
Ne bi se smele potcenjivati štetne posledice takvog odnosa po ljudska prava ali i po autoritet zakona, Narodne skupštine koja ga je donela, i u krajnjoj liniji države. Uz to, ovakav odnos državnih preduzeća je i veoma indikativan sa stanovišta zahteva borbe protiv korupcije. Iako to ne mora biti tako u svakom konkretnom slučaju, ipak je dosadašnja praksa povodom žalbi Povereniku i generalno i posebno povodom onih žalbi koje je izjavljivao Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, pokazala da se iza problema u vezi sa transparentnošću u velikom broju slučajeva kriju problemi vezani za neracionalnost, nezakonitost u radu i korupciju.
Polazeći od navedenog, ocenjujući da je nužno preduzimanje odgovarajućih mera od strane svih nadležnih organa, posebno Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine, radi obezbeđenja doslednije primene Zakona i odgovornosti za njegovo kršenje podneo sam ovaj izveštaj."
