Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom dilema i pitanja koja su se u medijima i javnosti pojavila u vezi sa odredbama Zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja kojima se utvrđuje obaveza lekara i zdravstvenih ustanova da obaveštavaju Republički fond za zdravstveno osiguranje o prekidima trudnoće i mrtvorođenoj deci, ocenjuje da je neophodno da organi nadležni za primenu zakona preduzmu sve što je potrebno da bi se dileme otklonile i predupredile eventualne zloupotrebe, odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti.
S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić izjavio je sledeće:
„Ustav Srbije utvrđuje da se „prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom." U skladu sa tim, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u članu 16. utvrdio je da podaci o zdravstvenom stanju (dakle i o pobačaju i sl.) spadaju u grupu tzv. „naročito osetljivih podataka" koji se mogu obrađivati samo na osnovu pristanka lica o čijim podacima se radi. Međutim, u stavu 2. istog člana Zakona ostavljena je mogućnost da se podaci o zdravstvenom stanju, uz još neke, izuzetno mogu obrađivati i bez pristanka ako je to predviđeno nekim zakonom.
Dakle, s formalno-pravnog stanovišta odredbe Zakona o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja nisu suprotne Ustavu ili Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Lično voleo bih, mislim da bi bilo bolje da je zakonodavac izabrao neki drugi, po privatnost manje invazivan mehanizam za kontrolu postojanja osnova za ostvarivanje prava iz zakona. Međutim, imajući u vidu da se zakonodavac opredelio za ovakvo rešenje, nužno je ukazati na nekoliko stvari u vezi s primenom zakona.
Prvo, jedina svrha ovakve obrade podataka je utvrđivanje prestanka osnova koji je uslov za ostvarivanje prava po osnovu posebnog oblika zdravstvenog osiguranja. Shodno tome, obaveza dostavljanja podataka o pobačajima i slučajevima mrtvorođene dece odnosi se samo na žene koje ostvaruju pravo po ovom posebnom zakonu (bez njega nemaju osiguranje), a nikako ne na sve trudnice i porodilje.
Drugo, obrada podataka o ličnosti van utvrđene svrhe je nedopuštena. Shodno tome, obrada podataka u druge svrhe a pogotovo formiranje bilo kakvih „registara" ili posebnih baza podataka o ženama koje su izvršile pobačaj i sl. bili bi potpuno nezakoniti.
Treće, neophodno je da nadležni obezbede da način dostavljanja i obrade ovakvih podataka bude takav da na neophodni minimum svede krug lica kojima su podaci dostupni.
S tim u vezi, nažalost, moram još jednom da podsetim na to da Vlada Srbije docni gotovo pet godina sa donošenjem Uredbe o zaštiti naročito osetljivih podataka i da je i ovom prilikom pozovem da tu svoju zakonsku obavezu konačno ispuni."