Povereniku za informacije od javnog značaja obraćao se veliki broj novinara i predstavnika medija u vezi sa odlukom Republičke agencije za telekomunikacije kojom su utvrđeni “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije“. Povodom toga, i na zahtev agencije Beta da prokomentariše reakcije javnosti na donošenje ovog akta, Poverenik Rodoljub Šabić izjavio je sledeće:
“Bilo bi dobro da RATEL bez odlaganja u akt kojim se uređuju “Tehnički uslovi za podsisteme, uređaje, opremu i instalacije“ unese izričitu odredbu o tome da se isti primenjuju isključivo na osnovu naloga suda.
Reakcije stručne i najšire javnosti na pomenute tehničke uslove koje je donela Republička agencija za telekomunikacije u svakom slučaju treba pozdraviti. Takve reakcije, čak i kad su za nečiji ukus suviše žustre, ipak pokazuju da u društvu postoji građansko samopoštovanje i spremnost da se ustane u zaštitu ljudskih prava, a to su stvari koje su demokratskom društvu neophodne.
Ne dovodeći u pitanje nezavisnu poziciju Republičke agencije za telekomunikacije kao regulatornog tela u ovoj oblasti, bilo bi dobro da RATEL svim ovim reakcijama posveti odgovarajuću pažnju i pokaže spremnost da neke odredbe tehničkih uslova koje su artikulisane tako da izazivaju nerazumevanje i dileme preispita i promeni kao i da još jednom oceni da li neka rešenja (npr. obaveza da na zahtev službe periodično dostavljaju baze podataka o korisnicima, ili da lice zaduženo za komunikaciju sa službom postavljaju uz saglasnost službe) uopšte spadaju u sferu tehničkih uslova ili je takvo regulisanje moguće, i to samo eventualno, zakonom.
Treba kao umirujuću pozdraviti izjavu prof. Jovana Radunovića direktora RATEL-a po kojoj primena „tehničkih uslova“ i jeste moguća samo na osnovu sudskog naloga. Ipak, u pravnoj državi, garancije ovakve vrste moraju se zasnivati, ne na izjavama funkcionera nego na izričitim i konzistentnim pravnim normama a, s tim u vezi u ovoj slučaju imamo problem.
Naime, „tehnički uslovi“ su doneti radi sprovođenja odredbe člana 55. Zakona o telekomunikacijama. A ova odredba zakona je sa stanovišta odnosa prema odgovarajućim odredbama Ustava Srbije najblaže rečeno kontraverzna.
Ustav Srbije u članu 41. garantuje tajnost pisma i drugih sredstava opštenja a predviđa da je odstupanje od ove garancije, moguće pod određenim uslovima i samo na osnovu odluke suda. Međutim, član 55. Zakona o telekomunikacijama ne sadrži identično rešenje nego predviđa da su odstupanja moguća „ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom“. Ovakva zakonska formulacija, ovaj termin „ili“ otvara mogućnost za tumačenje da odluka suda nije jedini, isključivi osnov za primenu tehničkih uslova, odnosno presretanje Internet komunikacije, nego da je isto dopušteno i bez nje „ako se ove aktivnosti vrše u skladu sa zakonom“. Takva mogućnost predstavlja rizik za ugrožavanje ljudskih prava i treba je eleminisati. Zato bi do, i pre usklađivanje Zakona o telekomunikacijama sa Ustavom, trebalo u tekst tehničkih uslova uneti izričitu odredbu koja isključuje bilo kakvu dilemu.“
