Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2013. godini. Izveštaj je dostavljen i predsedniku Republike, Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije i istaknut na veb prezentaciji Poverenika http://www.poverenik.rs/yu/o-nama/godisnji-izvestaji/1772-izvestaj-poverenika-za-2013-godinu.html .
S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić, je izjavio sledeće:
„Kontinuitet sve intenzivnijeg obraćanja građana i drugih subjekata Povereniku, nastavljen je i u 2013. godini. U 2013. godini u radu je bilo 9.903 predmeta (7.377 iz slobode pristupa informacijama i 2.526 iz oblasti zaštite podataka), što je za oko 31% više nego u 2012. ili za preko 60% više nego u 2011. ili 2 i po puta više nego u 2010. ili čak 20 puta više nego u 2005. godini. Reč je, naravno, samo o formalnim postupcima, broj neformalnih obraćanja građana je višestruko veći. Trend je dobar kao potvrda rasta poverenja građana u instituciju Poverenika, ali i alarmantan kao potvrda velikog broja problema u ostvarivanju prava.
Bitno su različite ocene i stanja u dve oblasti. S jedne strane, u oblasti slobode pristupa informacijama imamo kontinuiran progresivan proces, koji je bez obzira na održavanje nekih hroničnih problema, po mnogo čemu sudeći, ireverzibilan.
Izvor pomenutih, hroničnih problema u vezi sa slobodom pristupa informacijama je nefunkcionisanje mehanizama koji nisu pod kontrolom Poverenika već izvršne vlasti.
Činjenica da uprkos jasnim, zakonom utvrđenim obavezama Vlada ni u jednom slučaju kada je to bilo potrebno nije prinudom obezbedila izvršenje rešenja Poverenika, a da Ministarstvo pravde i državne uprave (već treću godinu zaredom) nije procesuiralo ni jednog od brojnih prekršioca zakona, objektivno, predstavljaju „poziv" na kršenje zakona.
To je praksa koja se neodložno i neizostavno mora promeniti, s obzirom na značaj transparentnosti za borbu protiv korupcije, kao i za ostvarivanje niza tranzicionih ciljeva odnosno fundamentalnih načela demokratskog društva, kao što su - dobra uprava, demokratska kontrola vlasti, racionalnost, odgovornost i sl. S tim u vezi podsećam da je Poverenik krajem prošle godine uputio Narodnoj skupštini Poseban izveštaj koji govori o ozbiljnim problemima u sprovođenju Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja u državnim preduzećima, koji Skupština, nije razmatrala.
Potcenjivanje značaja činjenica koje govore o nepoštovanju obaveza prema javnosti, pogotovo kad je propraćeno hroničnim odsustvom odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, izvesno i neminovno udaljava od željenih i snažno proklamovanih rezultata u borbi protiv korupcije i ostvarivanja većine drugih tranzicionih ciljeva.
U oblasti zaštite podataka o ličnosti broj predmeta Poverenika, preko 50% veći nego u 2012. ili trostruko veći nego u 2011. godini, govori o porastu svesti građana o njihovim pravima i poverenju u instituciju Poverenika. To je svakako dobro, ali i pored toga ne možemo i ne smemo biti zadovoljni stanjem u ovoj oblasti.
I u ovoj oblasti glavni izvori problema su van domašaja Poverenika.
I pored više upozorenja Poverenika na potrebu radikalnih izmena ili još bolje donošenja novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na tom planu nije ni u 2013. godini učinjeno praktično ništa. Izostala je reakcija i na „parcijalne" inicijative Poverenika pa nam danas, iako to Ustav nalaže, nedostaju zakonska rešenja u veoma delikatnim oblastima obrade ličnih podataka kao što su video nadzor, biometrija, bezbednosne provere itd. Slično važi i za pristup podacima o elektronskoj komunikaciji građana.
Ni više od tri godine nakon usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je postojala obaveza da to uradi u roku od tri meseca, Vlada nije donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije. Stoga je Strategija ostala „spisak lepih želja", prazna proklamacija, i propušteno je da se uradi mnogo šta što je bilo i potrebno i moguće.
Ni pet godina od početka primene Zakona, iako je na obavezu, više puta bila upozorena od strane Poverenika, Vlada nije donela uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka zbog čega je posebna zakonom zajamčena zaštita naročito osetljivih podataka velikog broja lica različitih kategorija takođe ostala samo prazna proklamacija. Usled toga, u velikom broju slučajeva obrade podataka, dolazi do povrede prava građana i to, što je posebno zabrinjavajuće, na flagrantan način i vrlo često od strane državnih organa.
Navedeni razlozi dovode do velikog broja povreda zajamčenih ljudskih prava pa je neophodno, da svi nadležni organi, posebno Vlada Srbije i nadležna ministarstva, kvalitativno izmene dosadašnji odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti."
