Poverenik za informacije od javnog značaja primio je više žalbi koje mu je protiv grupe državnih preduzeća i agencija, zbog uskraćivanja informacija o troškovima reprezentacije i o tzv. „menadžerskim dodacima“ podneo Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Poverenik je ocenio da činjenica da telo kao što je Administrativni odbor Skupštine, u kratkom roku, po drugi put mora da traži zaštitu prava od Poverenika za informacije, ukazuje na veoma zabrinjavajući odnos koji rukovodstva u brojnim državnim preduzećima ispoljavaju prema ustavom i zakonom zajamčenim pravima javnosti.
Poverenik Rodoljub Šabić je posebno naglasio:
„Ovakva situacija govori ili o elementarnom nepoznavanju sadržine Zakona o slobodnom pristupu informacijama i prava koja on garantuje ili, još gore, o svesnom i namernom ignorisanju sopstvenih zakonskih obaveza u nekim državnim preduzećima.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama predviđa da svako ima pravo da mu se učini dostupnom, u načelu svaka informacija nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti.
Zakon, pod pojmom organa vlasti, osim organa države, autonomije i lokalne samouprave, podrazumeva i subjekte kojima su poverena javna ovlašćenja i pravna lica čiji je osnivač ili finansijer država. To znači da javna preduzeća i druga državna preduzeća prema javnosti imaju iste obaveze kao i organi državne vlasti.
Ako to u početku primene zakona nekom nije bilo jasno, nakon tri godine bi svakako moralo biti. Zato sam nedavno ocenio kao apsurdnu situaciju u kojoj su mnoga državna preduzeća, tek nakon intervencija i naloga Poverenika za informacije, Administrativnom odboru dostavile podatke o platama svojih rukovodstava. Ipak, po drugi put, u kratkom roku, uskraćuju parlamentarnom Administrativnom odboru podatke koji po zakonu moraju biti dostupni najširoj javnosti.
Ovom prilikom uskraćivanje informacija nije vršeno čak ni uz pozivanje na razloge, kao što su „poverljivost“ ili „tajnost“ podataka, bez obzira na očiglednu neosnovanost takvih razloga. Zahtevi su jednostavno ignorisani, iako je to po zakonu, i nedopušteno i kažnjivo. Ispoljavanjem takvog odnosa prema zahtevu tela kakvo je parlamentarni Administrativni odbor, šalje se nedvosmislena poruka o potpunom odsustvu spremnosti da se odgovori na eventualne slične, opravdane i na zakonu zasnovane zahteve građana i medija.“