Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti predstavio je danas na konferenciji za medije Izveštaj o nadzoru nad sprovođenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane operatora elektronskih komunikacija koji pružaju usluge pristupa internetu i internet usluge.

Nadzor ovakve vrste i obima je prvi put uopšte sproveden u Srbiji. Ovaj postupak, s obzirom na ograničene kadrovske resurse Poverenika i veliki obim drugih zadataka s kojima je institucija istovremeno bila suočena (tokom 2014. okončan je rad na preko 2200 predmeta samo iz oblasti zaštite podataka) predstavljao je težak i složen zadatak čija realizacija je uzela mnogo vremena, postupak je trajao od kraja 2013. do juna 2015. U inicijalnoj fazi obuhvatio je sve aktivne operatore interneta (184). Po okončanju inicijalne faze koja je podrazumevala pismeni nadzor, postupak je nastavljen nad 26 operatora izabranih po kriterijumima zastupljenosti na tržištu, vrsti i broju usluga, geografskom prostoru koji pokrivaju, kao i kvalitetu odgovora na pitanja iz dostavljenog upitnika.

Sprovedeni nadzor je potvrdio i ranije iznete procene Poverenika o nezadovoljavajućem, vrlo zabrinjavajućem stanju zaštite podataka o ličnosti u oblasti elektronske komunikacije, posebno internet usluga, za čije glavne uzroke (normativna neuređenost i odsustvo adekvatnih mera) je odgovorna država. S tim u vezi, a u cilju popravljanja stanja i otklanjanja uočenih nedostataka, Poverenik će Vladi i Narodnoj skupštini uputiti predlog preporuka (među kojima su i neke koje je već davao), za unapređenje stanja koji obuhvata:

1. Donošenje nove Strategije zaštite podataka o ličnosti i Akcionog plana za sprovođenje strategije;

2. Donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti;

3. Donošenje novog ili izmene i dopune postojećeg Zakona o elektronskim komunikacijama;

4. Uspostavljanje efikasnog sistema inspekcijskog nadzora nad primenom Zakona o elektronskim komunikacijama;

5. Odgovarajuće izmene zakonskih rešenja radi uspostavljanja sistema zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i pristupa zadržanim podacima kroz formiranje jedinstvenog nacionalnog centra kojem bi svi nadležni državni organi ovlašćeni za zakonito presretanje i pristup zadržanim podacima, u realnom vremenu, dostavljali zahteve za presretanje komunikacija, odnosno pristup zadržanim podacima, potkrepljene sudskim odlukama. Nacionalni centar ujedinio bi postojeće paralelne tehničke mogućnosti različitih agencija i policije u jednu, nacionalnu agenciju koja bi kao svojevrsni „provajder" pružala tehničke usluge neophodne za presretanje komunikacija i drugih signala svim autorizovanim korisnicima, kao i pristup zadržanim podacima.