Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenjuje da u konkretnim uslovima dodatno dobija na značaju dosledna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uključujući i odgovornost za kršenje prava javnosti.
Poverenik je podsetio da se višegodišnji, praktično potpuni izostanak odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, na šta je više puta upozoravao, neminovno negativno odražavao i na sve napore na uspostavljanju odgovorne uprave i u borbi protiv korupcije, kriminala i zloupotreba.
Naglašavajući da mogu biti posebno indikativni problemi u vezi sa pristupom informacijama o radu subjekata koji raspolažu velikom javnom imovinom i novcem, dakle, državnih, odnosno javnih preduzeća, poverenik Rodoljub Šabić izjavio je i sledeće:
„U čak 175 slučajeva državna i javna preduzeća na republičkom nivou nisu informacije učinile dostupnim ni nakon naloga poverenika, iako su po zakonu rešenja poverenika obavezujuća. U odnosu na ogroman broj predmeta kod poverenika, ovaj broj izgleda zanemarljiv, ali nije tako, jer se ne može isključiti mogućnost da bi se iza njih mogle „kriti" i stvari koje su u antikorupcijskom kontekstu veoma interesantne. Posebno je zabrinjavajuće da velika preduzeća poput „Telekoma", „Srbijagasa", „Železnica Srbije", „PTT Srbija" i sl. imaju veliki broj neizvršenih rešenja.
Poverenik je na zahteve subjekata po čijim žalbama je doneo rešenja i naložio davanje informacija, u skladu sa zakonom, izricao kazne, penale zbog neizvršenja rešenja, ali to daje ograničene efekte. A doslovno je cinično što se javnim novcem plaćaju kazne zbog kršenja zakona i neizvršavanja obaveza prema javnosti i istrajava u tome, ali je na neki način i "logično", ako se računa na to da se ništa lično ne rizikuje.
Već godinama upozoravam da drugi mehanizmi koji bi trebali da obezbede sprovođenje zakona, a koji nisu u rukama poverenika, nažalost ne funkcionišu. Po slovu zakona, Vlada je dužna da u slučaju potrebe prinudnim putem obezbedi izvršenje rešenja, ali ona to, od početka primene zakona, ne čini. Ne funkcioniše ni mehanizam odgovornosti za kršenje zakona. Nadležna ministarstva takođe godinama nisu pokretala prekršajne postupke zbog kršenja zakona protiv odgovornih lica. Dobro je što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave najavilo radikalnu promenu ove prakse. Još je bolje što je to i faktički potvrđeno ovih dana, podnošenjem veće grupe zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, ali se moramo potruditi da to ne bude samo trenutna reakcija, već da se obezbedi njen kontinuitet.
To je, bez sumnje, veoma važno, jer je dosledna primena odredbi Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sigurno jedan od najboljih načina da se da bitan doprinos antikorupcijskim naporima i uspostavljanju odgovornijeg, racionalnijeg i efikasnijeg sistema."
