Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u pismu Vladi Srbije ukazao na potrebu kvalitativne promene odnosa nadležnih, posebno Vlade, prema stanju u važnoj oblasti ljudskih prava kakva je zaštita podataka o ličnosti.
Neposredan povod za obraćanje Poverenika Vladi je činjenica da se napunilo pet i po godina od kako je Vlada usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, a da je odnos prema sprovođenju te Strategije možda "najbolja" ilustracija zabrinjavajuće lošeg odnosa prema zaštiti podataka o ličnosti.
Vlada je Strategiju zaštite podataka o ličnosti usvojila 16.8.2010.g. i tom prilikom utvrdila da će "formirati posebno radno telo koje će nadzirati obezbeđenje uslova i sprovođenje Strategije i Akcionog plana, vršiti koordinaciju državnih organa u cilju efikasnog funkcionisanja sistema zaštite podataka o ličnosti...", kao i da će „Akcioni plan za sprovođenje Strategije, s definisanim aktivnostima, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih zadataka i rokovima za izvršenje zadataka, doneti u roku od 90 dana od dana objavljivanja."
Ni pet i po godina posle, ne postoji ni „posebno radno telo", ni Akcioni plan.
Posledica nepostojanja strateškog pristupa je izostanak niza nužnih aktivnosti i mnoštvo propusta. Ilustracije radi, posebno drastičan, neshvatljiv primer je nedonošenje Uredbe o zaštiti naročito osetljivih podataka. Iako je Uredba morala biti doneta u roku od šest meseci od stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, nadležno Ministarstvo pravde je nikada nije pripremilo, pa Vlada s njenim donošenjem docni skoro sedam godina!
Slično je i sa donošenjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Iako je, na inicijativu Poverenika, potreba donošenja novog zakona, prepoznata još sredinom 2012. godine i u tu svrhu formirana nekakava međuresorska radna grupa izostao je bilo kakav efekat. Ni to što je Poverenik pre godinu i po dana pripremio i stavio Vladi na raspolaganje kompletan Model novog zakona, nije pomoglo, naprotiv. Vlada jeste u Akcionom planu za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU utvrdila da će novi zakon biti donet do kraja 2015.g. a da će osnovu predstavljati Model koji je pripremio Poverenik. Međutim, zakon nije donet, a Nacrt koje je prezentiralo Ministarstvo pravde gotovo da nema dodirnih tačaka sa modelom Poverenika, čime je Akcioni plan za Poglavlje 23, usaglašen sa EU, prekršen i pre nego što je Poglavlje otvoreno.
Nije dobro da se državne aktivnosti u oblasti zaštite podataka o ličnosti u najvećoj meri svode samo na aktivnosti Poverenika. Jer, iako su njegove aktivnosti u kontinuitetu sve brojnije, one ni u kom slučaju ne mogu da nadomeste sve ono što bi morali da urade drugi nadležni, pre svega, ministarstva, Vlada i Skupština.
Poverenik je podsetio da je o ovim problemima u nekoliko navrata razgovorao sa premijerom lično i da je u tim prilikama stekao utisak da na isti način gledaju na potrebu donošenja Akcionog plana za sprovođenje strategije zaštite podataka o ličnosti i novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ali događaji koji su usledili to nažalost nisu potvrdili. Stoga je Poverenik pismom još jednom ukazao na to da je kvalitativna promena odnosa nadležnih, posebno Vlade prema stanju u ovoj oblasti, bitan uslov za ostvarivanje ciljeva definisanih u Akcionom planu za poglavlje 23 i što je još mnogo važnije za stvarnu, realnu garanciju prava koja građanima Srbije jemče Ustav i zakoni.
