Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti juče je apelovao na Vladu, kao predlagača, i na narodne poslanike da u postupku usvajanja Zakona još jednom s punom pažnjom odgovorno ocene opravdanost usvajanja predloženih zakonskih rešenja, opredeljujući se za ona kojima se željeni ciljevi mogu postići na način što manje invazivan po privatnost građana i što manje rizičan za njihove lične podatke.
Povodom apela Poverenika Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture javno je saopštilo da je "neprijatno iznenađeno" jer je ono prihvatilo sve primedbe koje je Poverenik dao u toku postupka i od Poverenika dobilo dopis da on "sa stanovišta nadležnosti Poverenika nema primedbi na Nacrt zakona."
Ti navodi Ministarstva su tačni. Ali Ministarstvo prećutkuje najbitniju činjenicu, to da je za izbor konkretnog rešenja ovlašten predlagač a ne Poverenik. U skladu s tim od više mogućih rešenja predlagač se opredelio za jedno, u vidu sasvim novog sistema upravnika zgrada. To rešenje nije suprotno Ustavu ni Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, pravno je moguće. Stoga Poverenik "sa stanovišta nadležnosti" ne može na njega imati formalnih primedbi.
Upravo zato, a smatrajući da pre svega ozbiljnu pažnju zaslužuje to da se obrada ogromnog broja ličnih podataka miliona građana poverava sasvim novim, još nepostojećim strukturama i da se s tim u vezi, u kontekstu (ne)osposobljenosti, (ne)iskustva, odsustva prakse i standarda, može otvoriti niz pitanja u pogledu bezbednosti odnosno čuvanja tih podataka, Poverenik se opredelio za apel predlagaču i narodnim poslanicima.
Sve dalje je u njihovim rukama i stvar je njihove odgovornosti.
Predlagač je u mogućnosti da, u skladu sa svojim shvatanjem odgovornosti, i razmotri i ignoriše apel Poverenika i činjenice na koje on ukazuje. Ali nije dobro da prećutkujući bitne činjenice, svesno i ne, pokušava da dobronameran apel predstavi u ružnom svetlu.
