Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obratio se veći broj građana, medija, NVO i predstavnika političkih stranaka sa pitanjem - da li javni beležnici imaju status organa javne vlasti u smislu člana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ), da li se na njih odnose obaveze iz tog zakona, te da li se radi pristupa informacijama protiv njih može podnositi žalba i tražiti zaštita prava od Poverenika.
Imajući u vidu da javni beležnici u neposrednom predstojećem predizbornom postupku overavajući potpise građana koji podržavaju pojedine kandidate imaju važnu ulogu, logično je povećano interesovanje javnosti za njihove aktivnosti, kao i već javno iznete sumnje u eventualno odbijanje pružanja usluga, uskraćivanje prava, diskriminaciju i sl.
Međutim, iako je nesporno da javni beležnici vrše javna ovlašćenja i da su informacije o njihovom (ne)zakonitom ili (ne)korektnom postupanju u toku predizbornog postupka od izuzetnog značaja za javnost, oni ipak nisu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama i protiv njih se, u slučaju uskraćivanja informacija, ne može tražiti zaštiti prava od Poverenika.
Zakonodavac se pri utvrđivanju statusa organa javne vlasti u smislu ZSPIJZ očigledno rukovodio time da se taj status dobija i po osnovu poverenih javnih ovlašćenja. Nesporno je da su Zakonom o javnom beležništvu javnom beležniku poverena javna ovlašćenja i polazeći od toga većina, bezmalo svi metodi tumačenja prava (logičko, sistematsko, uporedno-pravno, ciljno) upućivali bi na zaključak da javni beležnici jesu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
Međutim, takav zaključak se ipak ne može doneti, zbog načina na koji je artikulisan član 3. ZSPIJZ. Naime, zakon koristi termin "organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja", a javni beležnik je pojedinac, fizičko lice, stručnjak koga imenuje ministar, nema status pravnog lica, i naravno nije organizacija.
Poverenik je na taj problem ukazivao još pre nekoliko godina, u vreme kad je fenomen fizičkih lica koja raspolažu javnim ovlašćenjima (javni beležnici, privatni izvršitelji) bio tek u nagoveštaju. Problem je trebalo da bude rešen još izmenama zakona koje su bile u skupštinskoj proceduri krajem 2012. godine. Nažalost, taj predlog zakona je povučen iz procedure i nikad nije vraćen.
Zbog navedenog Poverenik je u novembru 2014. uputio Narodnoj skupštini dopis u kome je sugerisao da eventualnim autentičnim tumačenjem ili, bolje, odgovarajućom izmenom zakona obezbedi da aktivnosti notara budu (razume se uz odgovarajuću zaštitu podataka o ličnosti koju obrađuju) predmet Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Nažalost, Skupština je ignorisala tu inicijativu.
U konkretnoj situaciji Poverenik smatra da je neophodno da Komora javnih beležnika, u skladu sa svojom zakonskom ulogom koja podrazumeva zaštitu ugleda profesije, kao i nadzor nad javnim beležnicima i staranje da savesno i zakonito obavljaju svoj posao preduzme sve što je potrebno radi otklanjanja mogućih sumnji i o tome obavesti javnost.
