Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je danas Vladi Srbije zahtev da Vlada, kako je to propisano članom 28. st. 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja neposrednom prinudom obezbedi izvršenje tri rešenja Poverenika kojima je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu naloženo da učini dostupnim javnosti određene dokumente, odnosno informacije o slučaju "Savamala".
Pomenuta rešenja Poverenika odnose se na informacije: a) o tome da li je Tužilaštvo podnelo krivične prijave protiv ovlašćenih lica MUP-a zbog nepostupanja po nalozima i urgenciji Tužilaštva u konkretnom slučaju; b) da li je Tužilaštvo protiv istih lica pokrenulo disciplinske postupke, kao i da li je o nepostupanju obavestilo nadležne, zakonom predviđene organe i c) na profesionalnu biografiju postupajućeg zamenika javnog tužioca.
Rešenja Poverenika su po zakonu konačna, obavezujuća i izvršna, Tužilaštvo je bilo dužno da po njima postupi još pre nekoliko meseci, a nepostupanje predstavlja zakonom predviđen kažnjiv prekršaj.
Umesto da postupi po rešenju Više tužilaštvo je obavestilo Poverenika da je "stavilo predlog" Republičkom tužilaštvu da podnese tužbe radi poništaja rešenja Poverenika, te da je "postupanje po nalogu iz rešenja Poverenika bespredmetno"!
Za tvrdnju da je postupanje po rešenju "bespredmetno" nema nikakvog pravnog osnova. Više javno tužilaštvo bilo je dužno da postupi po rešenju u roku koji je utvrđen samim rešenjem. Čak i da je RJT podnelo tužbu to, po zakonu samo po sebi ne povlači odlaganje izvršenja rešenja. Odlaganje je, do okončanja postupka po tužbi, posebnom odlukom mogao narediti isključivo sud.
Poverenik je neformalno informisan da je u roku u kome je to uopšte moglo da učini, Republičko javno tužilaštvo podnelo tužbu za poništaj jednog od pomenuta tri rešenja Poverenika. Budući da tužba nije ni dostavljena na izjašnjenje Povereniku, on se do daljnjeg uzdržava od komentara, ali mora da, najblaže rečeno, izrazi iznenađenje povodom činjenice da je u nalogu Poverenika da se javnosti učine dostupnim biografija postupajućeg tužioca u predmetu "Savamala", i to tako što će pre dostavljanja da se zaštite i učine nedostupnim podaci o ličnosti, kao što su adresni podaci, JMBG, ime roditelja, mesto i datum rođenja i svi drugi podaci koji nisu od značaja za vršenje tužilačke funkcije Republički tužilac nekako prepoznao "povredu zakona na štetu javnog interesa".
Budući da je Poverenik na zahtev tražioca informacija, u skladu sa zakonom, izrekao novčane kazne, u svakom od tri konkretna slučaja, u ukupnom iznosu od 200.000 dinara, a da ni nakon izricanja kazni Tužilaštvo nije postupilo po zakonu i nije izvršilo rešenje, Poverenik je zatražio od Vlade da ona, u skladu sa obavezom koju ima po zakonu, obezbedi izvršenje rešenja primenom prinude.
Povodom svega navedeno Poverenik još jednom izražava zabrinutost nad činjenicom da organi vlasti čija bi prioritetna uloga morala biti da štite i sprovode zakone i ljudska prava svojim (ne)postupanjem daju sve više povoda za zaključak da zapravo opstruiraju primenu zakona i ostvarivanje tih prava.
