Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u pismu upućenom Agenciji za borbu protiv korupcije je po treći, poslednji put, pozvao Agenciju da mu dostavi dokumenta iz predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika Beograda.
Poverenik je, odgovarajući na novi dopis iz Agencije, ocenio da naglašavanje "velikog značaja saradnje između državnih organa" od strane Agencije ne može doživeti kao ozbiljno i iskreno, budući da Agencija i dalje odbija da dostavi tražena dokumenta.
U istom kontekstu ocenio je da tvrdnja Agencije da "nije postavljala nikakve specijalne uslove povereniku", nije korektna i da ne odgovara istini. Istina je da je u prvobitnom dopisu Agencija navela doslovno: "može se zaključiti da određen deo podataka iz dokumenata koji je proizašao iz predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika predstavljaju u smislu člana 38 Zakona o tajnosti podataka "STROGO POVERLJIVE" podatke, radi čije zaštite je neophodno da istima poverenik pristupi LIČNO". Sasvim očigledno, taj dopis ne sadrži bukvalno ni jednu jedinu reč o mogućnosti pristupa nekog od poverenikovih saradnika. Naravno, čak i da je uslov ostavljao mogućnost pristupa nekog od saradnika, bio bi u suprotnosti sa uobičajenim standardima saradnje državnih organa i odredbama Zakona o tajnosti podataka koje se odnose na dostavljanje poverljivih dokumenata.
Poverenik je dužan da po podnetom predlogu tražilje informacija - portala Pištaljka, sprovede izvršni postupak i u tom postupku utvrdi da li je u konkretnom slučaju Agencija postupila u celosti po nalogu iz ranije donetog rešenja Poverenika ili nije, kako to tvrdi Pištaljka. Pogotovo što već i površan pogled na podatke koje je Agencija objavila postupajući po nalogu Povernika, upućuje na zaključak da je "zaštitila" i podatke koje po rešenju nije trebalo štititi, poput imena firmi povezanih sa javnim funkcionerom, iznosa novčanih transakcija, površine nekretnina, vrste vozila itd.
Poverenik je državni organ koji ima, ne samo nesporno zakonom utvrđeno pravo uvida u bilo koji dokument bez obzira na stepen poverljivosti, nego i ovlašćenje da svojom odlukom naloži ukidanje poverljivosti, takođe bez obzira na njen stepen. U skladu s tim, u praksi Poverenika različiti organi, pogotovo oni koji najčešće koriste klasifikovane podatke (BIA, VBA, MUP, Ministarstvo odbrane itd.) mu uredno dostavljaju takve podatke. U tu svrhu, u Službi poverenika, gotovo 40% zaposlenih prošlo je rigoroznu bezbednosnu proveru i raspolaže sertifikatom za pristup dokumentima označenim "STROGO POVERLJIVO". Apsurdno je i neobjašnjivo da Agencija (u kojoj po sopstvenom priznanju niko ne raspolaže sličnim sertifikatom) uporno odbija da dostavi tražene dokumente i "štiti" nekakve "strogo poverljive" podatke od Poverenika.
Ukoliko Agencija, ni nakon još jednom ponovljenog zahteva za dostavljanje dokumenata ne postupi po njemu, poverenik će preduzeti zakonske mere na čiju primenu je obavezan, pristupiće, dakle, administrativnom izvršenju svog rešenja, odnosno izricanju novčanih kazni Agenciji i podnošenju prekršajnih prijava protiv odgovornih lica.
