Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je Vladi Srbije zathev da ona, u skladu sa zakonom, prinudom obezbedi izvršenje rešenja Poverenika kojim je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu naloženo da novinarki portala "Tango Six" omogući uvid u spise predistražnog postupka, vođenog povodom pada helikoptera Vojske Srbije u martu 2015., kada je živote izgubilo sedam lica, a nakon koga je tužilaštvo donelo odluku da ne pokreće krivični postupak.
Prethodno su se, nakon što je posle 15 meseci trajanja pretkrivičnog postupka Tužilaštvo i javno saopštilo da krivičnog postupka neće biti, za informacije o tome, za uvid u spise, odnosno belešku koju je potpisao viši javni tužilac, a koja sadrži razloge u prilog takvom stavu, zainteresovale dve istraživačke ekipe novinara - Portal "Tango Six" i "Insajder". Više javno tužilaštvo (VJT) je odbilo njihove zahteve za pristup informacijama, pa su oni podneli žalbe Povereniku. Poverenik je našao da su žalbe osnovane i doneo rešenja kojima je naložio Tužilaštvu da tražiocima stavi na raspolaganje tražene informacije.
VJT, iako je bilo dužno da postupi po rešenjima Poverenika, nije to učinilo. Umesto toga, obavestilo ga je da je "stavilo predlog" Republičkom javnom tužilaštvu (RJT) da podnese tužbe radi poništaja rešenja Poverenika, te da je "postupanje po nalogu iz rešenja Poverenika bespredmetno"!
Tvrdnja da je izvršenje rešenja "bespredmetno", je bez ikakvog osnova u zakonu. Čak i da je RJT podnelo tužbu, to, po zakonu, samo po sebi ne bi povlačilo odlaganje izvršenja rešenja. Odlaganje je, do okončanja postupka po tužbi, posebnom odlukom mogao narediti jedino sud.
RJT, u roku u kome je to uopšte moguće, nije podnelo tužbu za poništaj rešenja Poverenika, ali VJT čak ni nakon toga nije postupilo po nalogu, koji je po zakonu za njega obavezujući.
Novinarka portala "Tango Six" zatražila je od Poverenika da pristupi postupku administrativnog izvršenja, pa je Poverenik prvo predočio VJT novčano kažnjavanje, a potom izrekao dve novčane kazne u ukupnom iznosu od 200.000 dinara, ali ni nakon toga tužilaštvo nije postupilo po nalogu iz rešenja, pa je Poverenik preduzeo poslednju zakonom predviđenu meru i obratio se Vladi.
Nezavisno od činjenice da dosadašnja praksa Vlade ukazuje na to da ona neće izvršiti svoju zakonsku obavezu, Poverenik će dosledno primenjivati mere koje zakon predviđa i čija je primena njegovo pravo i obaveza.
Poverenik još jednom upozorava da postupanje VJT predstavlja višestruko grubo kršenje zakona i vređanje prava javnosti.
Građani, odnosno javnost, imaju nesporno pravo na informacije o radu svih organa vlasti, uključujući informacije o odlukama koje ti organi donose na osnovu diskrecionih ovlašćenja. Pravo je tužioca da odluči o tome da li će ili ne preduzimati gonjenje za neko krivično delo, ali je, budući da odluku donosi u okviru javne funkcije, njegova obaveza da razloge na kojima se takva odluka zasniva, učini dostupnim javnosti. Tužilaštvo bi moralo biti svesno da neizvršavanjem te obaveze, u konkretnom slučaju, osim što krši zakon i vrši kažnjive prekršaje, još i dodatno pothranjuje, i inače u javnosti prisutne sumnje u samostalnost, ispravnost i zakonistost njegovog delovanja.
