Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izrekao je Agenciji za borbu protiv korupcije i drugu novčanu kaznu u iznosu od 180.000 dinara, zbog nepostupanja po rešenju Poverenika kojim je naloženo da se antikorupcijskom portalu Pištaljka daju informacije, odnosno dokumenti iz spisa predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika Beograda Siniše Malog.
Prethodno je Agencija za borbu protiv korupcije zahtev za pristup informacijama portala "Pištaljka" odbila u celosti uskraćujući pristup bilo kojoj informaciji.
Rešavajući po žalbi tražioca informacija Poverenik je našao da je žalba osnovana i naložio Agenciji da "Pištaljki" da tražene informacije, s tim što je naložio da se neke, koje predstavljaju podatke o ličnosti, zaštite.
Agencija je obavestila Poverenika da je postupila po njegovom rešenju. Međutim, "Pištaljka" se obratila Povereniku ukazujući na to da je Agencija rešenje izvršila delimično odnosno da je "zaštitila" i informacije koje ne predstavljaju podatke o ličnosti, npr. iznose finansijskih transakcija, površinu nepokretnosti, marke automobila itd., i zatražila da Poverenik pristupi postupku administrativnog izvršenja.
Nakon što je Poverenik doneo zaključak o dozvoli izvršenja i stavio Agenciji u izgled izricanje novčanih kazni Agencija je "Pištaljci" dostavila i neke informacije koje je prethodno uskratila, ali ni ovaj put ne sve, pa je "Pištaljka" ostala pri zahtevu da se nastavi sa administrativnim izvršenjem.
Agencija nepostupanje po nalogu Poverenika u potpunosti "objašnjava" time da je reč o podacima koji su "strogo poverljivi" i koji su kao takvi označeni od strane drugih organa, Javnog tužilaštva i Uprave za sprečavanje pranja novca.
Ovi argumenti Agencije nisu prihvatljivi iz više razloga. Na prvom mestu zbog činjenice da se u toku postupka Agencija na njih nije uopšte pozivala. Agencija je zahtev "Pištaljke" odbila pozivajući se na "ugrožavanje toka postupka" koji vodi i na "zaštitu privatnosti" gradonačelnika. Pozivanje na "nove" razloge tek u fazi izvršnog postupka je, razume se, pravno neodrživo.
Ali čak i da je Agencija na problem "stroge poverljivosti" ukazala u fazi postupka kad je to bilo moguće, taj bi argument bio krajnje problematičan.
Iz formalnih razloga zbog toga što nema nikakvih dokaza da je zaista reč o informacijama koje su kao "strogo poverljive" klasifikovane na način i pod uslovima, bar formalno, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.
A suštinski zato što je neshvatljivo da bi informacije vezane za sumnju u "pranje novca" od strane bilo kog funkcionera mogle opravdano zasluživati stepen poverljivosti "strogo poverljivo", što znači da bi, kako zakon predviđa njihovo saopštavanje javnosti dovelo do "teške štete po interese Republike Srbije". Takav zaključak je u sukobu ne samo sa duhom zakona, nego i s elementarnom logikom.
Posebno treba imati na umu da su podaci u vezi sa sumnjom u "pranje novca" nadležnima poznati već osam godina što bi, s obzirom na poznate činjenice, moralo biti više nego dovoljno vremena da se oni izjasne o tome da li je sumnja osnovana ili ne.
Nakon proteka toliko vremena, a bez ikakvih očekivanih efekata, status "strogo poverljivo" neizbežno mnogo više asocira na zataškavanje nekih sumnjivih radnji nego na zaštitu toka nekog postupka, čega bi i Agencija za borbu protiv korupcije i drugi nadležni morali biti svesni.
