Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje jučerašnje reagovanje gradske uprave grada Beograda na poziv Zaštitnika građana i Poverenika za informacije, da se javnosti pruže sve relevantne informacije u vezi sa požarom na deponiji u Vinči, kao izraz totalnog nerazumevanja pozicije i uloge jednog organa lokalne samouprave ili čak i nešto gore od toga.
Neozbiljno je da gradska uprava, koja u nekim drugim situacijama i nakon plaćanja kazni, od javnosti sakriva informacije koje su legitiman predmet njenog interesovanja, u bilo kojoj prilici, govori o navodnoj transparentnosti sopstvenog delovanja. Neprihvatljive i nedostojne su kvalifikacije da je poziv Zaštitnika građana i Poverenika "besmislen". Pogotovo su niske imputacije da oni "zlonamerno šire paniku" koje su ispod svakog i najminimalnijeg nivoa komunikacije.
Ako je nešto besmisleno, to je upravo reagovanje gradske uprave i njeno pozivanje na notorno poznatu činjenicu da su "podaci već dostupni i objavljeni" na sajtu grada.
Poverenikovo podsećanje na obaveze utvrđene Zakonom o zaštiti životne sredine, odnosilo se upravo na obavezu "kompletnog i objektivnog informisanja", a takvo informisanje podrazumeva više od objavljivanja činjenica koje govore u prilog tome da je "sve u redu".
Nezavisno od sadržine objavljenih podataka, ne dovodeći u pitanje njihovu tačnost, objektivno i kompletno informisanje ne bi smelo da ignoriše činjenicu da su izuzetno kompetentni stručnjaci ukazali na to da monitoring koji se vrši, podaci koji se objavljuju ne obuhvataju neke elemente koji mogu biti izuzetno opasni po zdravlje ljudi.
Gradska uprava bi morala biti svesna da ima obavezu da te sumnje ili izričito demantuje ili da ih potvrdi i da pritom objavi iz kojih objektivnih ili subjektivnih razloga monitoring ne obuhvata pomenute elemente.
Konačno, uprava bi morala biti svesna i činjenice da pošto ni nakon više od mesec dana požar na deponiji u Vinči nije saniran, duguje, s tim u vezi, javnosti mnogo više informacija od toga da "stižu ponude" nekih inostranih firmi. I informacije o osnovu, obimu, domašaju poslova i projekata na zaštiti životne sredine, koje će tim ili drugim firmama biti eventualno poverene su apsolutno legitiman predmet interesovanja javnosti. To je pretpostavka i uslov, ne samo objektivnog informisanja, već i, zakonom zajamčenog prava građana na učešće u odlučivanju o pitanjima od značaja za životnu sredinu. To je, u krajnjoj liniji, obaveza vlasti, definisana ustavnom garancijom prava svakog na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
