Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je naložio Agenciji za borbu protiv korupcije da novinarki Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK dostavi tražene informacije, odnosno kopiju izveštaja koji je Agencija dostavila Tužilaštvu za organizovani kriminal 17.12.2015. godine, nakon sprovedene kontrole izveštaja o imovini i prihodima funkcionera Aleksandra Vulina, s tim što će zaštititi podatke o ličnosti kao što su: imena i prezimena svih lica osim službenih i Aleksandra Vulina, adresni podaci, lični matični broj građana, broj bankovnog računa fizičkih lica, podaci o adresi na kojoj se nepokretnosti nalaze, registarski brojevi prevoznih sredstava i sl.
Prethodno je Agencija odbila zahtev tražioca informacija s obrazloženjem da se u pratećoj dokumentaciji nalaze podaci koje je Uprava za sprečavanje pranja novca označila kao tajnu.
Tražilac informacije je protiv rešenja Agencije podneo žalbu Povereniku navodeći, pored ostalog, da je tražena kopija izveštaja, a ne i kopija prateće dokumentacije, a da čak i ako izveštaj sadrži poverljive ili lične podatke, Agencija može da ih zaštiti.
Poverenik je našao da je žalba osnovana.
Shodno Zakonu o tajnosti podataka, da bi se neki podatak mogao štititi kao tajni, nužno je da kao takav bude određen od strane ovlašćenog lica, i to pisanom i obrazloženom odlukom. Agencija, međutim, nije navela kojom odlukom i od strane kog ovlašćenog lica je određena tajnost, ni koji stepen tajnosti podataka sadržanih u traženom dokumentu, odnosno nije pružila nikakve dokaze da li je uopšte doneta odluka iz člana 11. Zakona o tajnosti podataka.
Takođe Agencija, iako je to po zakonu nesumnjivo obavezna, nije pružila nikakve dokaze ni o uzročno posledičnoj vezi između potencijalnog objavljivanja traženog dokumenta i štetnih posledica koje bi, eventualno, zbog toga mogle nastati po interese Republike Srbije.
Konačno, s obzirom da se izveštaj odnosi na kontrolu imovine i prihoda funkcionera, po samoj prirodi stvari se nikako ne može očekivati da on sadrži podatke iz člana 8. stav 2. Zakona o tajnosti podataka, dakle podatke koji se odnose na nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odbrambene spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti, odnose Republike Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i dr, čijim otkrivanjem bi nastala šteta po interese Republike Srbije.
Pored svega toga posebno treba imati u vidu da se u konkretnom slučaju radi o informacijama u vezi sa visokim državnim funkcionerom u pogledu kojih nesumnjivo postoji opravdan pojačan interes javnosti zna.
Poverenik ocenjuje kao neprihvatljivo postupanje Agencije koja, ignorišući izričitu zakonsku odredbu člana 26. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ni nakon ponovljenog zahteva ni Povereniku nije dostavila traženi izveštaj. Reč je o postupku koji, nezavisno od motiva, objektivno predstavlja pokušaj opstruiranja ovlašćenja Poverenika.
"Pravdanje" takvog gesta tim da je tek nedavno jedan radnik Agencije sertifikovan za postupanje sa tajnim podacima, te da stoga Agencija "ne raspolaže potrebnim kapacitetima za dostavljanje tajnih podataka izvan prostorija" Poverenik, ne ulazeći u motive, smatra i neodgovornim i neozbiljnim. A ako Agencija ni posle osam godina važenja Zakona o tajnosti podataka nije osposobljena da ga primenjuje, to govori da se u Agenciji kontinuirano, godinama vrši veliki broj i prekršaja i krivičnih dela predviđenih Zakonom o tajnosti podataka, što bi svakako morala privući pažnju drugih nadležnih organa, tužilaštva i Ministarstva pravde.
