Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom sedam godina od usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, ocenjuje da je odnos prema sprovođenju te strategije žalosna ilustracija generalno neodgovornog odnosa države prema stanju u važnoj oblasti ljudskih prava.
Poverenik podseća da je usvajajući Strategiju, Vlada Srbije je utvrdila da će „Akcioni plan za sprovođenje Strategije, s definisanim aktivnostima, očekivanim efektima, nosiocima konkretnih zadataka i rokovima za izvršenje zadataka, doneti u roku od 90 dana od dana objavljivanja."
Istom prilikom Vlada je utvrdila i da će "formirati posebno radno telo koje će nadzirati obezbeđenje uslova i sprovođenje Strategije i Akcionog plana, vršiti koordinaciju državnih organa u cilju efikasnog funkcionisanja sistema zaštite podataka o ličnosti, izveštavati nadležne organe o sprovođenju Strategije i uočenim problemima pri njenoj realizaciji i inicirati izmenu Strategije, u skladu s novonastalim potrebama ili uočenim nedostacima."
Ni posle sedam godina nemamo Akcioni plan, ni „posebno radno telo", ali zato "imamo" izostanak niza neophodnih i normativnih akata i aktivnosti.
Neshvatljivo neodgovoran odnos ilustruje činjenica da Vlada sa donošenjem Uredbe o zaštiti naročito osetljivih podataka, u odnosu na rok utvrđen Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, docni više od osam godina! Da se pet godina "radi" na pripremi Predloga novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, bez ikakvog rezultata i da nije pomoglo čak ni to što je pre skoro tri godine Poverenik pripremio i stavio Vladi na raspolaganje kompletan Model novog zakona, ni što je to nedavno učinio ponovo sa novim Modelom usklađenim sa, u međuvremenu usvojenom, Generalnom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti.
Apsurdna docnja u vezi s donošenjem Akcionog plana, bivala je i predmet upozorenja Evropske komisije. Vlada je u akcionim planovima za ispunjavanje preporuka EK predviđala da će Akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka doneti sredinom 2013. Ali ga nije donela. Povodom ponovljenih primedbi EK utvrđen je kao novi rok sredina 2014. itd., ali, Akcioni plan za sprovođenje Strategije do danas nije donet. Manje-više isto stvari stoje i sa donošenjem novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Iako su trenutno u odnosima sa EU, druge stvari, a ne stanje ljudskih prava kod nas, prioritet EU, navedene činjenice će pre ili kasnije predstavljati ozbiljan problem u pristupnim pregovorima sa EU. Ali, mnogo je važnije, što predstavljaju i što će predstavljati konstantan izvor problema i teških i robusnih ugrožavanja ljudskih prava čiju zaštitu država duguje svojim građanima.
Državne aktivnosti u ovoj oblasti u najvećoj meri se svode na aktivnosti Poverenika, a iako su njegove aktivnosti sve brojnije (broj predmeta Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti uvećan, od 83 u 2009. do oko 2.500 u 2016.) one ne mogu da nadomeste ono što bi morali da urade nadležna ministarstva, Vlada i Skupština.
Poverenik će svojim aktivnostima nastaviti da prava građana štiti. Međutim, u konkretnim okolnostima to objektivno predstavlja "gašenje požara", jer već dugo izostaje ono što je Srbiji neophodno - sistematsko otklanjanje izvora problema i uspostavljanje novog, modernog sistema zaštite podataka o ličnosti.
