Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom Predloga zakona zakona o nacionalnom DNK registru koji je utvrdila Vlada i dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje, uputio je pisma predsednicima skupštinskih odbora za odbranu i unutrašnje poslove i za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Poverenik je ukazao da je u toku pripreme zakona predlagačima dao mišljenje u kom je ukazao na manjkavosti i nedoslednosti, kao i na neusklađenost teksta zakona sa osnovnim evropskim i međunarodnim standardima u oblasti obrade genetskih podataka, uključujući neusklađenost sa Preporukom Saveta Evrope br. (92)1 o genetičkoj privatnosti i nepoštovanje standarda uspostavljenih u praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Primedbe i sugestije Poverenika nisu uvažene.
Poverenik je u pismima predsednicima odbora upozorio da analiza DNK, odnosno biološkog materijala predstavlja najinvazivnije zadiranje u privatnost i da se njom može otkriti ogroman broj podataka o ličnosti, uključujući i one iz kategorije najosetljivijih. Zbog toga, kao i potrebe da se što je moguće više smanji rizik eventualnih zloupotreba, ovom pitanju mora se pristupati sa zaista posebnom pažnjom. To, pre svega, kao minimum podrazumeva jasno, precizno definisanje kruga lica u odnosu na koje je ovakva obrada podataka opravdana, kao i jasno definisanje rokova čuvanja prikupljenih podataka.
Međutim, u Predlogu zakona nisu precizno definisani uslovi pod kojima se vrši upis, korišćenje i brisanje podataka sadržanih u registru, niti se pravi razlika između obrade podataka o licima koja su osumnjičena za izvršenje nekog krivičnog dela ili protiv kojih se vodi krivični postupak, s jedne strane, i lica oštećenih izvršenjem krivičnog dela (žrtve), s druge strane. Isto tako, ni rokovi čuvanja podataka u nacionalnom DNK registru nisu precizno utvrđeni, a ni tu se ne pravi nikakva razlika između lica koja su osumnjičena, okrivljena, pravnosnažno osuđena ili pravnosnažno oslobođena.
Poverenik je upozorio i da Ustav RS u članu 42. utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Isključivo zakonom, ne podzakonskim aktima, s čime u suprotnosti da bliže propise o načinu vođenja nacionalnog DNK registra propisuje Vlada, kako je to predviđeno Predlogom zakona.
Budući da je reč o zakonu čija rešenja mogu imati nesagledive posledice po prava i slobode velikog broja građana, a da Poverenik nema na raspolaganju mogućnost podnošenja amandmana niti bilo koji drugi instrument kojim bi mogao uticati na dalju zakonodavnu proceduru, kao zaštitnik prava na zaštitu podataka o ličnosti apelovao je na narodne poslanike da pažljivo i nepristrasno razmotre stručne primedbe i sugestije date na tekst zakona kojim se uređuje nacionalni DNK registar.
